Svi jedva čekamo uskršnje praznike koje ćemo proslaviti, tradicionalno, sa porodicom. Kao neizostavni detalj naći će se ofarbana jaja, kao simbol Uskrsa, ali da li znamo da li je to bilo tako ranije i zašto se baš jaja farbaju i jedu?
Simbol plodnosti i rađanja
Jaje odavno nije samo simbol plodnosti, ono je zapravo pravo čudo. Još od davnina se smatralo da jaja poseduju posebnu moć.
Tokom čak 6 nedelja uskršnjeg posta, narod je iz ishrane vremenom izbacio meso, mlečne proizvode i jaja. Međutim, kokoške su jaja neprestano nosile, jer život nije mogao da stane.
Zašto ih bojimo u crveno?
Hrišćani, pošto nisu znali šta da rade sa svim tim nakupljenim jajima, počeli su da ih boje, ukrašavaju, izlažu i da ih razmenjuju uoči Uskrsa. Vremenom su počeli i da ih jedu.
Takođe, pravoslavci su se mnogih slatkiša odrekli tokom posta, a upravo su pronašli mogućnost da od crne čokolade prave slatkiše upravo u obliku jajeta, koja su mogla da se jedu i tokom posta.
Šarena jaja su simbol proleća, obnovljenog života, radosti, a crvena simbolizuju krv Hristovu. Postoje mnoge legende o tome kako je nastao običaj farbanja uskršnjih jaja.
Prva legenda o golubljem gnezdu
Jedna od njih navodi da je ispod krsta na Golgoti, gde je razapet Isus Hristos, bilo golublje gnezdo. Hristova krv je kapala na jaja, koja su tako postala crvena.
U znak sećanja na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo, hrišćani su počeli da farbaju jaja u crveno.
Druga legenda o siromahu i Hristu
Druga legenda navodi da je jedan siromašan čovek krenuo na pijacu da proda svoja jaja. Tokom puta, naišao je na povorku koja je išla za čovekom koji je nosio veliki krst, uspinjući se na planinu na kojoj je trebalo da bude razapet.
Siromah je osetio sažaljenje prema ovom paćeniku, ostavio je jaja pokraj puta, i potrčao je kako bi mu pomogao da prenese krst.
Čovek kome je pomogao bio je Hrist, a kada se siromah vratio po svoja jaja, video je da su postala crvena. Zato su crvena jaja simbol ne samo vaskrsnuća, već i duhovnog preobražaja.
Treća legenda o Mariji Magdaleni
Po trećoj priči, posle Hristovog vaskrsnuća, njegovi sledbenici došli su u Rim da propovedaju Jevanđelje. Kada se Marija Magdalina pojavila pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima „Hristos vaskrse“ i poklonila mu crveno jaje.
Ovaj dar se objašnjava činjenicom da se kod Rimljana, kao i kod mnogih drugih naroda, negovao običaj davanja jajeta na početku nove godine, koja je počinjala u proleće.
Kada su prvi hrišćani saznali za ovaj dar, počeli su da se ugledaju na Mariju Magdalenu, poklanjaju jaja i tradicionalno ih farbaju u crveno.
Četvrta legenda o neverici
Poslednja, ali najviše proširena legenda, kaže da je narod tokom Hristovog vaskrsnuća bio u neverici da li se zaista i dogodilo to što su čuli.
- Vaskrsnuće iz mrtvih nije moguće! Ne verujem da bi mrtav čovek mogao ponovo da ustane i prohoda. Ajmo ovako, ako je Isus Hrist zaista vasrksao, neka mi bog pošalje neki znak. Neka ova moja jaja koja nosim na pijacu da prodam u kotarici, postanu crvena - rekla je jedna od žena sa trga.
Kada je otkrila svoja jaja, videla je da su sva crvena.
Šaranje jaja
Tradicionalno jaja su se u početku isključivo bojila u crvenu boju. Ukrašavanja su počela kasnije, a i za njih je ponovo vezana legenda.
Prema njoj jedan knez odlučio se da ženi sina. Za buduću kneginju je izabrao potpuno nov običaj. Ona koja bi donela najlepše ukrašeno jaje, udala bi se za mladog kneza.
Devojke iz svih krajeva sveta su pohitale u ukrašavanje jajeta. Zlatareva ćerka je rešila da jaje ukrasi skupocenim zlatnim ukrasima. Druga devojka iz imućne porodice ukrasila je jaje skupocenijim dragim kamenjem, koje je doneto iz inostranstva. Treća devojka iz porodice bogataša, je verovala da je njena lepota dovoljna da očara kneza, pa je tako naručila da se na jajetu oslika njen mali portret.
Među njima našla se i siromašna seljanka koja je iskreno bila zaljubljena u mladog kneza. Ona nije imala ni zlata ni dragog kamenja, pa je pokupila travke iz prirode i njime oslikala jaje.
To jaje je bio najlepše od svih, jedino se istaklo i privuklo pažnju i samog kneza i njegovog sina. Tako je siromašna devojka postala kneginja, a tradicija ukrašavanja jaja prirodnim biljem zadržala se do danas.
Mnogi i dalje smatraju da su upravo takva jaja najlepše ukrašena.
(Kurir.rs/Srbija Danas)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
