Uskrs je najradosniji hrišćanski praznik, koji slavi vaskrsenje Isusa Hrista, a praznici su oduvek bili prilika da se na jednom mestu okupi cela porodica kako bi zajedno slavila.
Uskrs je prolećni pokretni praznik, a u praznovanju Uskrsa prevladali su crkveni elementi kao uspomena na Hristovu smrt i njegovo uskrsnuće. Ipak, postoje određeni elementi koji su preuzeti iz mnogobožačkih verovanja o novoj oživeloj prirodi i njenom uskrsnuću iz zimskog sna. Pa se tako na Uskrs izjutra ljudi umivaju svežom i nenačetom vodom, u koju su prethodno stavljeni crveno obojeno jaje, bosiljak i dren. Prilikom umivanja jajetom se trlja po licu, da bi bili crveni kao jaje i zdravi, a zatim se posle sedmonedeljnog posta omrsi obojenim jajetom.
Postoje brojni običaji koji se praktikuju pred Uskrs, o mnogima smo već pisali, kao što su lamkanje jaja, koje se održava u vreme poklada, a postoje i brojni koji se vezuju isključivo za uskšnju nedelju i najvažniji dan- Veliku Nedelju.
A osim ustaljenih običaja, postoje i mnogi koji su prilagođeni najmlađim članovima porodice, a da se deca najviše raduju uskršnjim praznicima, svedoče i brojne igrarije koje se dešavaju upravo na dan Uskrsa.
Iako su mnogi običaji izumreli, još uvek postoje oni koji su odoleli novijim vremenima i unose radost među decom.
Uskršnji lov na jaja
Jedan od običaja je i Uskršnji lov na jaja. Ovaj običaj postoji u nekoliko varijacija i ima nekoliko naziva, kao što su traženje zeca ili gnezda, i jedan je od retkih koje se još uvek praktikuje.
Odmah u zoru nakon što se lepo obuku, a pre tradicionalnog vaskršnjeg doručka, u mnogim krajevima Srbije, a posebno u Vojvodini, deca traže jaja, zeku ili gnezdo skriveno u dvorištu.
Mališane ovo posebno raduje jer znaju da ih čekaju jaje i pokloni. Deci je ovo omiljena praznična igra, ne samo zato što se raduju poklonu, već i zbog toga što je osmišljena upravo kao sakrivalica.
"Lov na zeku je bila omiljena uskršnja tradicija mojih unuka. Imali smo baštu koja je u periodu Uskrsa uvek bila puna lala i narcisa, bila je dovoljno velika da na nekoliko različitih mesta sakrijemo poklone i jaja, a deca nisu mogla da dočekaju nedelju i da traže paketiće. Naravno, dok su bili mali bilo im je potrebno više vremena i bilo im je posebno zabavno, kasnije su već znali svaki kutak bašte i potraga je kraće trajala. Nakon lova, najzanimljivije im je bilo da se kuckaju jajima. Ali traženje zeke je ipak bilo nešto posebno", ispričala je baka Jovanka iz Pančeva.
Ova igra ima posebnu simboliku, naime zbog brzog razmnožavanja zečevi su simbol plodnosti, a i simbol kojim se najavljuje proleće. Simbol zeca kod našeg stanovništva pojavio se sa običajima i verovanjima germanskog naroda doseljenog iz srednjoevropskih krajeva. Zec se inače u hrišćanstvu javlja kao glasnik o Hristovom vaskrsnuću, pa se smatra i simbolom besmrtnosti.
Budući da se ovaj običaj ne praktikuje samo kod našeg naroda i da ima svoje katoličke korene, postoji niz raznih ideja kako i gde poklon može da se sakrije.
Trag u knjizi
Potraga ne mora uvek da se odvija u bašti. A budući da je proleće i da je vreme varljivo, vrlo lako može da se desi da padne kiša. Zato, trag možete da ostavite na polici sa knjigama. Jednostavno izaberite knjigu pored koje ćete da postavite trag, a možete i da osmislite zagonetku koja se odnosi na naslov knjige, koji bi deca pogodila i otkrila gde im se nalazi poklon.
Mašina za veš
Iako zvuči kao neobično mesto za skrivanje poklona, mašina za veš, baš poput police sa knjigama može da bude prava mozgalica. Uz asocijacije poput: Ima puno mehurića od sapunice, Ako mama uključi ovu mašinu pokloni će da budu u nevolji i slično.
Krošnja drveta
Iako je proleće, još uvek je rano da drveće potpuno prolista, ipak, ovo može da bude dobro mesto za skrivanje poklona, jer deca obično ne gledaju dole dok traže, pogotovo jer su navikla da je poklon sakriven negde bliže njima. Pa tako uz asocijacije poput: U vrelom danu, dajem ti mesto u senci, Ja rastem veliko i visoko, a ti voliš da se penješ na mene i slično, zabaviće se na malo drugačiji način.
Kuckanje jajima
Ovo je običaj koji obožavaju i deca i odrasli. A budući da je toliko popularan, u našoj zemlji se tradicionalno održava poznata Tucanijada u Mokrinu gde se svake godine bira najtvrđe jaje na svetu.
Kada svako izabere svoje jaje, kreće nadmetanje čije će jaje da bude jače, a često se dešava da deca spreme malu podvalu u vidu drvenog jajeta, kako bi zasigurno pobedili.
Kumačenje
Ovo je jedan od običaja koji se vezuje za Vojvodinu, tačnije za južni Banat. Nedelju dana po Uskrsu, devojčice južnog Banata su se "kumačile" odnosno bratimile kroz vence i jedna drugoj poklanjale šarana jaja. Danas se ovaj običaj u svom prvobitnom obliku izgubio, ali se održala njegova svojevrsna varijacija, pa se tako na dan Uskrsa ako se ide u goste obavezno nose jaja, i to u onom broju koliko ukućana ima u toj kući u koju se ide.
Kotrljanje jaja
Kotrljanje jaja je simboličko predstavljanje kotrljanja kamenja koje se nalazilo na ulazu u Hristovu grobnicu. Zanimljivo je da ovu igru naročito praktikuju Lužički Srbi. Deca niz breg kotrljaju jaja, a druga deca ih hvataju. Ili ih kotrljaju niz lice ispruženim dlanovima, pa kome ispadne jaje taj je izgubio.
Šarena jaja
S obzirom na to da je reč o deci, a deca vole zabavne vesele igre, uopšte nije čudno to što je igra šarenih jaja ostala popularna do dan danas. Ona se izvodi tako što jedno dete šapne drugom po neku boju koju treba da zapamti. Drugo dete potom nastupa pokušavajući da odgonetne ima li na primer žute boje među jajima, i to uz specijalna pitanja: -Kuc, kuc! – Ko je? – Đavo s neba. – Šta vam treba? – Jedno jaje. – Koje boje – Na primer, imate li žute.
Pa, ukoliko postoji žuta boja šapnuta nekome na uho, to dete počinje da beži, a ono dete koje pogađa boje trudi se da ga uhvati kako bi "ukrao" to jaje. I tako dok se sva jaja simbolično ne sakupe u jednu korpu.
Lepota različitosti koja krasi našu zemlju ogleda se u brojnim prirodnim i kulturnim fenomenima, pa tako od Vojvodine do Kosova imamo široki spektar bogatog kulturnog nasleđa koje je vredno čuvanja, a dečiji uskršnji običaji su svakako deo toga.
Održavanje tradicije je važno zbog očuvanja naše kulture, a ona se najbolje čuva kada se usadi u srca najmlađih.
(Kurir.rs/Blic Žena)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
