Ne može se poreći da je Albert Ajnštajn bio jedan od najvećih genija dvadesetog veka, ali je u privatnom životu bio daleko od idealnog, što je najbolje osetila njegova supruga Mileva Marić i to na svojoj koži.
Ajnštajn se još kao tinejdžer zaljubio u tri godine stariju Milevu. Oboje su, tada, studirali na Saveznoj politehnici u Cirihu.
Prijatelji i porodica nisu mogli da shvate šta je budući nobelovac video u svojoj izabranici. Devojka nije bila baš lepa, a štaviše, šepala je. Međutim, bila je veoma inteligentna i pokazala je veliki talenat za nauku. Kako Ivona Kincler naglašava u knjizi „Izvanredne žene u nauci“:
- Mileva je postala peta žena u istoriji Politehnike koja je primljena kao redovni studenti, i dokazala je da je to zaslužila: tokom prve dve godine studija bila je veoma uspešna, izdvajajući se od među studentima.
U početku je devojka ignorisala Ajnštajnovo nabacivanje, ali je na kraju podlegla njegovom šarmu. Međutim, veza je imala katastrofalan uticaj na njen akademski učinak. Mileva, u koju su profesori polagali velike nade, nije uspela da položi ni završne ispite. Na to je nesumnjivo uticala trudnoća i izgledi za samohrano majčinstvo. Ajnštajnova porodica je bila kategorički protiv venčanja.
U ovoj situaciji, bez diplome i muža, Mileva se vratila u porodičnu kuću i januara 1902. godine rodila ćerku Elizabetu. Sačuvana prepiska pokazuje da je autora specijalne teorije relativnosti zanimalo zdravlje Mileve i deteta, ali bebu nikada nije video. Biografi do danas ne mogu da utvrde šta se desilo sa devojkom. Najverovatnije je umrla od šarlaha ili je data na usvajanje.
Par se venčao tek početkom 1903. godine, nakon što je Albertov otac umro. Nakon 16 meseci rođen je njihov sin Hans Albert. Ivona Kincler piše u svojoj knjizi da:
- Mileva je u život rasejanog glasnika Alberta unela red i rad, navikla ga da redovno jede obroke, naučila ga štednji i pažljivo planirala dnevni raspored, što mu je omogućilo da se fokusira na istraživački rad.
U međuvremenu, u proleće 1909. Albert je postavljen za vanrednog profesora teorijske fizike na Univerzitetu u Cirihu. Nekoliko meseci kasnije, po prvi put je nominovan za Nobelovu nagradu. Njegova karijera je dobila zamah. Godine 1911. postao je redovni profesor na Karlovom univerzitetu u Pragu, a potom je primljen na Politehnički univerzitet u Cirihu.
Ali stvari su se pogoršavale u braku. Godine 1910. par je dobio još jednog sina Edvarda, ali Ajnštajn više nije voleo Milevu. Kako piše Ivona Kincler, „objavio je da se oženio hendikepiranom ženom, vođen samo sažaljenjem i saosećanjem“.
Istovremeno, u njegovom životu pojavilo se više ljubavnica. Na kraju, veza je prekinuta nakon što je naučnik ušao u aferu sa svojom bliskom rođakom Elzom (njihove majke su bile sestre, a očevi rođaci).
Uprkos svemu, izdana žena se nadala da će brak biti spasen. Zato je želela da se dogovori sa Ajnštajnom. Prema autorki knjige „Izvanredne žene u nauci“:
(...) ubrzo joj je poslao spisak uslova pod kojima bi pristao da nastavi da živi sa njom. Osnovne obaveze njegove žene bile su pranje, kuvanje (učenik je zahtevao da mu se u sobu donesu tri obroka dnevno), kao i čišćenje kancelarije, osim radnog stola.
Takođe je zahtevao da odustanu od bilo kakvih ličnih odnosa "osim ako nisu apsolutno neophodni zbog etiketa ili društvenih razloga".
Nastavio je:
- Naročito ćete se uzdržati da sedite pored mene kod kuće i da ne izlazite napolje ili putujete sa mnom.
Štaviše, očekivao je da Milava neće razgovarati s njim i da će na njegov zahtev odmah napustiti spavaću sobu i kancelariju.
(Kurir.rs/Najžena)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
