OD BISERA DO PRESTIŽA! Svet se sjatio u mističnu zemlju školjki: Kako je KATAR postao zemlja u kojoj se igra SVETSKO PRVENSTVO?

Svetsko prvenstvo u Kataru otpočelo je prvom utakmicim na kojoj igraju Katar i Ekvador, a koja je počela u pet sati po našem vremenu. Fanovi fudbala sjatili su se u ovu zemlju koja je nekada bila simbol bisernih školjki i ribolova, a danas bogatsva i prestiža.

Tekst Stevana Kostića, koji je na RTS-u objavljen pre skoro šest godina, a koji govori o tome kako je zemlja veličine Crne Gore postala jedna od ekonomski najmoćnijih država sveta, danas je možda aktuelniji nego ikada, te ga prenosimo u celosti:

Biser Persijskog zaliva – tako bi ukratko mogao da se opiše Katar, zemlja u kojoj živi 350.000 stanovnika, ali u kojoj radi više od milion i po stranaca. Katar je emirat u kojem je već više od 150 godina najuticajnija porodica Al Tani.

Nekoliko godina zaredom Katar je prva zemlja u svetu kad se gleda bruto domaći proizvod po glavi stanovnika. Na listi je ispred Luksemburga, Singapura, Bruneja. Zvuči gotovo nestvarno, ali pre samo 70 godina, to je bilo jedno od najsiromašnijih mesta na planeti. Stanovnici Katara, koji je tada bio britanski protektorat, živeli su od ribolova i prodaje bisernih školjki.

- Morali smo da gradimo kuće od kamena i drveta, živeli smo i u šatorima. Zimi smo odlazili u pustinju, leti na more, tako su izgledali naši dani. Sada je život drugačiji, mnogo zgrada, kula, sve je tu, telefoni, radio-stanice, mnogo stvari koje su drugačije. I ono što vidite sada, posle 10 godina, isti deo grada nećete moći da prepoznate - tako Sad Ismail al Džasim opisuje život u Kataru nekad i sad.

On ima jednu od najuzbudljivijih biografija. Bio je poštar, učitelj, bodi-bilder, ležao je na ekserima i staklu, radio je u vodovodu, bio je vatrogasac, piše pesme... Međutim, najviše voli da priča o vremenu pre otkrića nafte i gasa. Tada je bio ronilac, išao je na more kako bi tražio bisere. Danas je jedan od najstarijih lovaca na bisere u Kataru.

- U letnjem periodu na more smo išli u velikim brodovima. Brod je imao kapetana koga su zvali nohada, njegovog pomoćnika su zvali sekuni. Bio je tu onaj koji roni i traži školjke, odnosno rejs, njegov pomoćnik je sejp, i tu je još jedan čovek koji je veoma važan – naham, on je pevač na brodu, ljudi slušaju njegov glas, i zbog toga se ne osećaju mnogo umorno - opisuje Sad Ismail.

Statistika kaže da mora da se izvadi i po nekoliko hiljada školjki da bi se pronašao samo jedan biser. U vreme Sada Ismaila al Džasima, to je bilo mnogo teško, zato što se ronilo na dah. Poslednji biseri iz Katara otplovili su za Indiju, pa dalje u Francusku i Italiju.

Od zemlje nomada do zemlje milijardera

Krajem tridesetih godina prošlog veka u malom mestu Duhan, na zapadu zemlje, pojavila se nafta. Katar je počeo da je prodaje svetu i od tada više ništa nije bilo isto. Međutim, pravi razvoj kreće tek sedamdesetih godina. Katar je 1971. dobio nezavisnost od Velike Britanije, a tih godina je u Persijskom zalivu otkriveno najveće pojedinačno nalazište prirodnog gasa na svetu. Energent koji je nekada smatran gotovo bezvrednim će preko noći transformisati zemlju i od Katara napraviti ono što vidimo danas.

Možda je najbolji simbol današnjeg Katara takozvana "Perla". To je stambeno-poslovni kompleks koji se prostire na čak četiri miliona kvadratnih metara.

- Grupa biznismena iz Katara odlučila je da ovo istorijsko mesto bude podsećanje na zemlju iz vremena bisera. Napravili su veštačko ostrvo, nazvali su ga 'biser Katara', što asocira na istoriju, ali i na budućnost - kaže Muhamed al Fatih iz "Junajted divelopmenta", kompanije koja je sagradila "Perlu".

Biser Katara se sastoji od 10 zona. Evropljanima je najprivlačnija katarska "mala Venecija", odnosno Kanat kvartir. Građen je u mediteransko-marokanskom stilu i najšareniji je deo "Perle". Jedna od najatraktivnijih zona "Perle" je Porto Arabija – luka sa luksuznim jahtama, okružena visokim kulama.

- U Porto Arabiji se nalazi 10 kula. Sada tu živi skoro 18.000 ljudi, u Kanat kvartiru imamo više od 6.000 stanara. 'Perla' je trenutno najatraktivnija turistička zona u Kataru, i čak najatraktivnija u zemljama Persijskog zaliva - kaže Muhamed al Fatih.

Katar najveći razvoj beleži u poslednje dve decenije. Negde na početku tog puta, ovde je počela da radi srpska firma "Energoprojekt". Ne grade kao građevinska firma, rade kao konsultanti, ali su od tada, pa sve do danas, oni zaduženi za velike projekte u vezi sa strujom i vodom.

- Prvi projekat '91. godine je bio izgradnja nekih dvadesetak trafostanica, i tad kad smo mi došli, ovde je bilo 95 trafostanica. Danas u Kataru ima preko 350 trafostanica i barem na 80 odsto tih trafostanica je 'Energoprojekt' bio konsultant - kaže regionalni direktor kompanije "Energoprojekt – Entel" Momčilo Mrvić.

Bora Milutinović: Biće to Svetsko prvenstvo iz snova

Prekretnica za Katar je 2022. godina. On će tada biti domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu. Biće to prvo Svetsko prvenstvo organizovano u nekoj arapskoj zemlji.

Zbog tog događaja, Katar je danas jedno od najvećih gradilišta na svetu. U celoj zemlji grade se novi stadioni. Jedan od njih je "Kalifa" u Dohi. Imaće 60.000 mesta, i na njemu će biti igrane neke od najvažnijih utakmica. Ispred tog stadiona čeka nas naš čovek – Bora Milutinović. Krenuo je iz Bajine Bašte, ali je onda menjao ne samo klubove već i kontinente. Trenirao je fudbalere od Azije do Amerike.

- Sad sam u Kataru, imao sam sreće da radim u klubu Al Sad 2004. i 2005. godine. Sada sam savetnik ljudi koji organizuju Svetsko prvenstvo 2022. godine - kaže jedan od naših najpoznatijih fudbalskih trenera.

Smatra da ljudi preteruju kada kažu da je on jedan od najzaslužnijih što je Katar dobio Svetsko prvenstvo, ali da ne preteruju kada kažu da će to prvenstvo biti drugačije od svega što su ljudi do sada videli.

Neće se igrati leti, kada temperature dostižu i 50 stepeni, igraće se u novembru i decembru, kada je za fudbal idealno. Za svaki slučaj, stadioni će imati rashladnu tehnologiju koja spušta temperaturu na idealnih dvadesetak stepeni.

- Ja mogu da kažem da će to biti idealno Svetsko prvenstvo, da će razdaljina između stadiona biti najviše pola sata, sad prave metro, to će biti Svetsko prvenstvo gde u jednom danu čovek može da vidi dve utakmice, biće idealno za gledaoce koji žele da uživaju uz fudbal i upoznaju Afriku, Aziju - navodi Milutinović.

Srpski lekari u Kataru

Naš put u Katar, u saradnji sa ambasadom te zemlje u Srbiji, organizovalo je Udruženje srpsko-katarskog prijateljstva. To su ljudi koji su nekad radili ili danas rade u Kataru ili za katarske firme.

Jedan je dr Nebojša Popović. Bio je rukometaš, osvajač zlatne medalje sa Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine. Kasnije hirurg koji je mnogim sportistima produžio sportsku karijeru. Sada radi kao savetnik generalnog menadžera Aspetara, vodeće klinike za sportsku medicinu u Kataru.

- Kada sam ja došao ovde, našao sam fantastičnu zgradu, jako dobro opremljenu, u pustinji, i prvo pitanje koje sam postavio: a šta će Kataru takva fenomenalna bolnica sportske medicine? Međutim, saznao sam da Katar želi da bude svetski lider u sportu, ovde se organizuje 70 velikih sportskih svetskih priredbi godišnje - kaže dr Popović.

Aspetar je pokrenuo i naučni časopis za sportsku medicinu, jer, kako kaže Nebojša Popović, svaka ozbiljna bolnica mora da ima takav časopis. Klinika je pokrenula i saradnju sa medicinskim radnicima u Srbiji. Do sada je oko 40 fizioterapeuta i doktora bilo u Kataru.

- Međutim, to su ugovori na četiri godine i posle toga naši stručnjaci se vraćaju kući, a dolazi nova grupa. Tako da je od početka naš projekat bio napravljen da bude "vin-vin" za obe strane, a ne da uzimamo najbolje stručnjake iz Srbije, pa da tamo ostane prazan prostor - ističe Nebojša Popović.

Islam i nomadska kultura

Osim priče o nafti, gasu, ekonomskom čudu, Katarcima je veoma stalo da tradicije i kulture. Katara je stari naziv za Katar, korišćen do 18. veka. Tako se zove kulturno selo, smešteno na idealnom mestu, na plaži sa pogledom na Vest bej, centar Dohe.

- Katara je ideja bivšeg emira, šeika Hamada bin Kalife al Tanija. Projekat je izuzetak u ovom regionu, imali smo san da Katara postane svetionik kulture - kaže Salem al Meri iz tog kulturnog sela.

Jedna od najvažnijih manifestacija u Katari jeste Festival kulturne različitosti. Održava se u amfiteatru izgrađenom u grčko-rimskom stilu, ima pet hiljada sedišta. To je jedini amfiteatar na Bliskom istoku koji je okrenut prema moru. Ljudi iz Katare kažu da su skoro sve zemlje sveta predstavile nešto od svoje kulture na ovom mestu. Prošle godine je na festivalu bilo i Kulturno-umetničko društvo "Abrašević" iz Valjeva.

U poslednje dve decenije, članovi vladajuće porodice Al Tani su uložili dosta novca u umetnost i kulturu. Katar je danas jedan od najvećih kupaca umetničkih dela u svetu. Skoro 10.000 eksponata iz celog islamskog sveta nalazi se u Muzeju islamske umetnosti, zgradi smeštenoj na veštačkom poluostrvu koje gleda na modernu Dohu.

Zgradu je osmislio kineski arhitekta Pei, koji je šest meseci putovao po muslimanskim zemljama, tražeći inspiraciju. Muzej je otvoren 2008. godine i dnevno ga poseti najmanje 3.000 ljudi. U njemu su eksponati sa tri kontinenta iz 1.400 godina duge istorije islama.

Osim uticaja islama, na život u Kataru snažno je uticala beduinska, nomadska kultura. O svojoj istoriji, Katarci najviše podsećaju na nacionalni praznik 18. decembra. Tog dana 1878. godine, šeik Džasim bin Muhamed al Tani, osnivač modernog Katara, uspeo je da ujedini lokalna katarska plemena. Svake godine, u mestu Darb el Sai, stariji Katarci mlađima pokušavaju da prenesu kako je izgledao život u vreme šeika Džasima. Deci je najzanimljivije glavno prevozno sredstvo iz starih vremena – kamila.

- Veoma je važno preneti poruku o tradiciji mlađim generacijama. Moramo da ih učimo o kamilama, o tome kako su se naši preci žrtvovali kada su na kamilama prelazili velike razdaljine. Danas imamo nove tehnologije, automobile i to je veoma lako, ali moramo da im objasnimo, i to je veoma važno, kako su to radili naši preci - kaže stariji Katarac Abdulrahman Ahmed Elbadi al Madi.

Teško je reći ko ima jaču strast: Katarci koji vole kamile ili oni koji vole konje. Ovde se nalaze neki od najboljih konja na svetu: iz Francuske, Engleske, Nemačke, Norveške, Belgije, Holandije, Katara...

Konji su u Kataru mnogo više od sporta, oni su strast, tradicija, ali i veoma ozbiljan biznis. Klađenja na konjskim trkama ovde nema, jer je ono zabranjeno u islamskom svetu. Ali i bez tog novca, to je veoma ozbiljan biznis.

- Postoje konji koji koštaju milion dolara, dva, tri ili četiri. Zavisi od konja, od toga koliko su mu dobri rezultati, kakva mu je statistika, rejting - objašnjava generalni menadžer kluba "Katar rejsing" Naser Šerida al Kabi.

Kamile i neobični džokeji

Međutim, najzanimljivije trke su one na oko sat vremena vožnje od Dohe u mestu Al Šahanija. Ukupno 2.239 kamila sprema se za trku. U jednoj trci učestvuje 28 kamila, a veoma je interesantno da ih ne jašu ljudi nego roboti. Trke se direktno prenose na televiziji, a navijači, treneri, vlasnici – svi oni nisu ni na startu ni na cilju. Sve vreme trke voze se u automobilima, pored staze za kamile. Trka traje oko sedam minuta. Kada se završi, 30 sekundi kasnije kreće nova trka, sa novih 28 kamila. I tako bez prestanka, dva i po sata.

Prosečna brzina kamila je između 30 i 40 kilometara na čas. I tu se vraćamo na robote s početka priče. Kamile ne mogu da postignu veliku brzinu ako nose težak teret. Zato se koriste roboti. Svaki ima svoj dres, šareni su kao pravi mali džokeji, a teški su oko pet kilograma.

Imaju tehnologiju koja omogućava kamilama da čuju glas svog trenera, a u robotu se nalazi i mali bič. Blagim udarcima i glasom motivišu kamile da trče. Na kraju trke, proverava se da li je sve bilo regularno, odnosno da li se u robotima nalazilo nešto čega tu ne bi smelo da bude.

Kamile i roboti, teško da postoji bolji spoj tradicije i novih tehnologija. Mnogo je kontrasta i zanimljivih stvari koje zajedno pomažu da se razume šta je Katar bio nekad i šta je danas.

Lovac na bisere Sad Islam al Džasim je od bivšeg emira, šeika Hamada, dobio a poklon prodavnicu u Suk Vakifu, glavnoj turističkoj atrakciji Dohe, koja svojim izgledom potpuno odudara od ostatka grada. Strani turisti često svraćaju kako bi čuli njegovu priču, priču o tome kako je zemlja nafte i gasa izgledala nekada.

(Kurir.rs/RTS)

Bonus video: