Petar, divlji dečak, kako su ga zvali, jedan je od najranije zabeleženih slučajeva dece iz divljine.

On je pronađen 1725. godine u šumi u Nemačkoj. Hodao je na "sve četiri", kao pas ili vuk, i hranio se biljem.

Kada je uhvaćen, predat je lokalnom grofu na čuvanje. Dečak nije mogao da govori, ali je ispuštao zvukove koje je lokalno stanovninštvo opisalo kao orangutansko. Na njega je društvo gledalo sa fasciniranošću, uprkos divljaštvu koje je posedovao.

Kasnije, Petar je poslat za Englesku, gde je stavljen pod zaštitu kralja Džordža I. Dvorjani su jedno vreme bili fascinirani ovom najnepripitomljenijom dušom, međutim, kada im je dosadio, poslat je da živi sa porodicom na farmi na kojoj je Petar rado provodio dane. Voleo je jesen i često je zalazio u šumu da potraži žirove za jelo.

Ponekad bi u svojim šetnjama zalutao, pa se farmer dosetio jedne ideje. Napravio mu je metalnu ogrlicu koja mu je bila pričvršćena oko vrata. Na spoljnjoj strani bili su ugravirani njegovo ime, adresa i poruka: "Ako ga nađete, vratite ga i bićete novčano nagrađeni".

Petar je umro u februaru 1785. godine, a i dan-danas na njegovom grobu stoji cveće.

Kurir.rs