Scena iz serije “Igra prestola”, u kojoj kal Drogo ubija targarijskog princa Vizerisa tako što mu izliva rastopljeno zlato na glavu, mnoge je jako iznenadila, a veliki broj ljudi ostao je zgrožen zbog okrutnih načina ubijanja princa.
Malo ko zna da je R.R. Martin inspiraciju za ovaj detalj izvukao iz jedne istorijske priče o narodu koji je pokušao na najbolji mogući način da preskoči svoje religijske ograde i pobedi u okrutnom ratu. U pitanju je priča o mongolskom narodu.
Godine 1223, mongolska horda od 20.000 ratnika pod nadmoćnim generalom Subutajem, pobedila je združenu vojsku ruskih kneževina od oko 80.000 ljudi u bojnu kasnije prozvanom Bitka na Kalki. Mongoli su tom prilikom pobili preko 90 posto neprijateljske vojske i zarobili njene vođe, na čelu sa Mstislavom, kijevskim knezom.
Pogubili su kneza i ostale zarobljene plemiće tako što su ih položili na zemlju i pokrili drvenom platformom. Mongolski zapovednici su imali pobedničku muziku na toj platformi, dok su se jadni plemići gušili ispod njih i na kraju bili zgnječeni. Možete li da zamislite vriske i drobljenje kostiju ljudi na samrti dok faktički sedite na njima i tražite da vam sluge dopune čašu vina?
Mongoli su svakako podigli psihološki rat na potpuno novi nivo. Njihova religija je zabranjivala prolivanje kraljevske krvi Verovalo se da bi prolivanje krvi kraljeva ili plemića uvredilo boga neba Tengrija i duha zemlje Eja. Prolivanje krvi žrtve na zemlju sprečilo bi žrtvu da postoji u zagrobnom životu. Mongoli su verovali da će žrtva u tom slučaju postati ništa. Ako bi se prolila kraljevska krv, onda bi bogovi kaznili Mongole strašnim prirodnim katastrofama. Stoga je bio veliki greh proliti krv princa ili kralja na zemlju.
Mongoli, uključujući i samog Džingis-kana, imali su talenat za korišćenje religije tako da odgovara njihovim ciljevima. Oni su tumačili božanski zakon na način koji im je dozvoljavao da ipak ubijaju kraljeve i plemiće. U stvari, smrtne kazne namenjene aristokratiji postale su još okrutnije zbog ovih “zaboilaznih rešenja”.
Verski prihvatljivo pogubljenje plemića
I tako su Mongoli smislili čitavu lepezu koliko groznih, toliko i maštovitih načina za ubijanje bez da krv nesrećne žrtve dotakne zemlju. Ovo je uključivalo:
- Zašivanje svih otvora žrtve i bacanje u reku,
- Sipanje rastopljenog metala u oči i uši žrtve,
- Uvijanje čoveka u tepihu i puštanje da ga konji pregaze,
- Lomljenje kičme podizanjem žrtve i udaranjem o koleno dželata ili o obližnju stenu…
- Stavljanje žrtve pod daske na kojima se sedelo i jelo dok se nesrećnik ne uguši.
(Kurir.rs/Istorijskizabavnik)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
