Severni pol se pomera u proseku za 50 kilometara godišnje, to je izjavila u ekskluzivnom intervjuu za jutarnji program TV Kurir Anja Strome - menadžer satelita za merenje magnetnog polja Zemlje u Evopskoj svemirskoj stanici.
Da li Zemlja klizi u nepoznato?
Ispričala je da se severni pol pomera ka Sibiru.
- Možemo da vidimo da se severni pol pomera ka Sibiru. Zabeležili smo 60 kilometara godišnje, od Kanade prema Sibiru - rekla je.
Obično se ovo pomeranje vezuje sa prirodnim katastrofama, ali je sigurno pitati svetskog stručnjaka ima li konekcije između ovih pojava.
Svetski priznati stručnjak kaže da ne postoji zaključak da li je povezano magnetno polje sa ovim pomeranjima.
- Nema studija koji mogu dovesti do zaključka da li se mogu povezati varijacije magnetnog polje i zemljotresi. To je teško za istraživanje. Kada merite magnetno polje, bez obzira da li to radite magnetometrom, ili iz svemira, beležite sve. Dobijate signale iz okeana, iz Zemlje, iz svemira i Sunca. Neki od signala su izuzetno jaki. Onda kako možete da identifikujete male signale koji su povezani sa Zemljom - upitala je.
Ono što je zanimljivo i malo se piše o tome je, da se pomeranjem severnog polja, menja i magnetno polje Zemlje. Još se ne zna kako to može da utiče na život na planeti.
- Ovo je dinamičan fenomen. Navikli smo da ga ne primećujemo, jer na skali vremena je to veće od veka ljudskog života. Ono što smo posmatrali, na nivou nekoliko hiljada godina, čak i na nivou kraćeg vremenskog perioda i to u specifičnim regijama, dovelo je do zaključka da magnetno polje slabi, prema globalnim parametrima. Imamo par regija na planeti, i reč je o južnoatlantskoj anomaliji. Taj deo slabi mnogo brže od ostatka magnetnog polja planete. Ta anomalija se pomera prema Južnoj Americi. Od kada smo lansirali satelit u okviru "Svorm" misije, pre 10 godina, veličina južnoatlantske anomalije se povećala za 50 % - ukazala je Strome.
Magnetno polje zemlje štiti sav živi svet od kosmičkih zračenja.
- Činjenica da ono slabi je da nas manje štiti. Na tlu smo sigurni. Promene koje vidimo u poslednjih 1000 godina je da letelice beleže povećan broj kvarova na južnoatlantskom predelu - rekla je Strome.
Trenutno smo svedoci uspona solarnog ciklusa, kako Strom kaže, koji se zove skraćeno - IKM, izbacivanje koronarne mase.
- Talasi putuju brzinom svetlosti. Kada ove čestice napuste Sunce, ne znamo da li će pogoditi Zemlju. Nekada budu pogođene samo druge planete. Najlepši efekat je što se Aurora Borealis vidi u delovima zemlje dublje na kopnu. Čestice mogu da naprave poremećaj. Signali GPS satelita mogu biti manje tačni tokom ovog perioda. Ako bi se desila velika eksplozija na Suncu imali bismo veliki problem. Moglo bi se desiti da nestane struja, i to na veoma značajnom nivou, jer ako bi ogromni talasi i došli do Sunca, stvorile bi se magnetne struje, koje mogu da obore sisteme napajanja električnom energijom. To može da se dogodi i ove godine i za 100, ili za 1.000 godina! - prenela je Strome.
Anja Strome dodala je da se trenutno radi na spajanju naučnika iz raznovrsnih naučnih oblasti kako bi se još više spoznal planeta. Ostaje da vidimo koliko će se pomeriti sevrni pol u narednim godinama.
Kurir.rs/ Saša Dobrijević
NE PROPUSTITE
