Albert Ajnštajn bio je jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. Ostavio je veliki trag u nauci, a o njegovoj genijalnosti govori se i dan-danas. Međutim, njegov život ostao je u velikoj meri pod velom tajni, što zbog vremena u kome je živeo, što zbog načina života koji je vodio.
Predmeti sa kojima je Ajnštajn bio u kontaktu danas imaju veliku cenu, a takav slučaj je i sa davno izgubljenim pismom naučnika upućenog jednom inženjeru iz 1949. godine.
Prvobitno pitanje inženjera Glina Dejvisa, koji je započeo prepisku, je izgubljeno, ali sudeći po Ajnštajnovom odgovoru, Dejvisovo pitanje ima veze sa percepcijom životinja i šta nam ono može reći o fizičkom svetu.
- Zamislivo je da bi istraživanje ponašanja ptica selica i golubova pismonoša moglo jednog dana dovesti do razumevanja nekog fizičkog procesa koji još nije poznat - napisao je Ajnštajn u svom odgovoru.
O čemu se radi?
Više od 70 godina kasnije, sada znamo da je Ajnštajn bio u pravu. Dokazi sada sugerišu da ptice mogu da osete Zemljino magnetno polje koristeći posebne fotoreceptore u svojim očima koji su osetljivi na suptilne promene u magnetnom polju planete.
To je ono što im omogućava da migriraju hiljadama kilometara, a da se ne izgube. Druge životinje, poput morskih kornjača, pasa i pčela, takođe pokazuju neverovatnu sposobnost da osete magnetna polja naše planete, ne nužno kroz oči.
- Neverovatno je da je Ajnštajn, govorio o ovoj mogućnosti, decenijama pre nego što su empirijski dokazi otkrili da nekoliko životinja zaista može da percipira magnetna polja i koristi takve informacije za navigaciju - napisali su istraživači sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu 2021. godine, gde je pismo donirano.
Njegovo pismo, koje je bilo neotkriveno do Dejvisove smrti 2011. godine, kratko je, ali potvrđuje da je Ajnštajn bio na sličan način fasciniran ponašanjem pčela. U otkucanoj belešci, Ajnštajn priznaje da je dobro upoznat sa Karlom fon Frišom, koji je nedavno shvatio da se pčele kreću pomoću obrazaca polarizacije svetlosti.
Poznato je da je Ajnštajn prisustvovao jednom od fon Frišovih predavanja na Univerzitetu Prinston šest meseci pre nego što je pismo poslato. Čak je imao lični sastanak sa istraživačem i ove interakcije su očigledno ostavile utisak.
Dok se čini da je Dejvisa najviše zanima kako ovo novo biološko znanje može da informiše buduću tehnologiju, Ajnštajn tvrdi da nam je potrebno više bioloških istraživanja, piše Nova.
- Ne vidim mogućnost da se ti rezultati iskoriste u istrazi koja se tiče osnova fizike. Tako bi moglo biti samo ako bi se kroz ponašanje pčela otkrila nova vrsta čulnog opažanja, odnosno njihovih nadražaja - odgovorio je Dejvisu.
Otkako je pismo poslato, naučili smo mnogo o ponašanju pčela i kako ovi radoznali insekti doživljavaju svet. Baš kao što je Ajnštajn predvideo, to znanje nam pomaže da poboljšamo tehnologiju, poput kamera na našim mobilnim uređajima. Međutim, uprkos decenijama istraživanja, još uvek je ostalo mnogo misterije.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
