"OVO SVAKI MUŠKARAC IZGOVARA PRED SMRT" Evo za čim ljudi NAJVIŠE ŽALE kad umiru! Jedna stvar je POSEBNO BOLNA

Dugi niz godina radila sam u palijativnoj nezi. Moji pacijenti bili su oni koji su otišli od svojih kuća da bi umrli. Sa mnom su delili neke vrlo posebne trenutke u svojim životima. Bila sam s njima u zadnjim nedeljama života. Primetila sam da ljudi na samrti duhovno rastu velikom brzinom, a neke njihove promene bile su neverovatne, kao i promene u emocijama, od poricanja, straha, besa, kajanja do prihvatanja na samom kraju. Svaki od tih pacijenata pronašao je svoj mir pre same smrti, prisetila se Broni Ver, medicinska sestra iz Australije, koja je godinama gledala pacijente koji umiru, slušala je za čime žale, pa izdvojila pet najčešćih. O tome je i napisala knjigu.

- To žaljenje je najčešće od svih. Nakon što ljudi shvate da je njihov život gotov, osvrću se u prošlost i shvate koliko snova im je ostalo neispunjeno. Većina ljudi nije sledila ni polovinu svojih snova, a moraju da umru znajući da je to bio isključivo njihov izbor - mogli su da ih prate ili ne. Na samrtnoj postelji to im postane jasno, ali je prekasno jer je bolest pojela njihovo telo i više nikad neće imati priliku da biraju ono što zaista žele - rekla je.

Voleo bih da nisam radio toliko puno i da sam više bio s dragim ljudima

- Ovo je izgovorio svaki muški pacijent o kojem sam brinula. Oni su propustili odrastanje svoje dece i provođenje vremena sa svojim partnerima. Žene su, takođe, pričale o onome za čime žale, ali većinom one starije žalile su što nisu bile uspešnije u životu. Ipak svi oni žalili su što su na radnom mestu provodili toliko vremena - kazala je ova medicinska sestra.

- Govorili su kako ne bi morali toliko da rade da su se zadovoljili skromnijim načinom života, umesto da su trčali za zaradom za koju su verovali da im je neophodno potrebna. Stvaranjem više slobodnog vremena u svojim životima, ljudi postaju srećniji i otvoreniji za nove mogućnosti - dodala je.

Voleo bih da sam imao više hrabrosti da izrazim svoja osećanja

- Mnogi ljudi potiskuju svoja osećanja kako bi zadržali mir s drugima. Kao rezultat toga pomirili su se sa svojim osrednjim postojanjem i nikad nisu postali ono što su zaista želeli i mogli. Mnoge bolesti rezultat su jada i gorčine koje ljudi osećaju. Naime, mi ne možemo da kontrolišemo reakcije drugih ljudi, ali nakon početne reakcije na istinu, odnos s drugim ljudima dolazi na viši, zdraviji nivo. Na taj način se i oslobađa nezdravih odnosa u životu - prisetila se.

Voleo bih da sam ostao u kontaktu s prijateljima

- Ljudi često nisu svesni vrednosti svojih pravih prijatelja sve dok se ne suoče sa smrću, a tada ih je često nemoguće brzo pronaći. Mnogi su bili toliko okupirani svakodnevnim životom da su prave prijatelje potisnuli u stranu. Čula sam mnogo iskrenih žaljenja zbog toga što nisu odvojili više vremena za takve ljude - kaže Broni.

Voleo bih da sam dozvolio sebi da budem srećniji

- Ovo je iznenađujuće često žaljenje. Mnogi do pred smrt ne shvate kako je sreća stvar izbora već su živeli zaglavljeni u starim obrascima ponašanja i navikama. Strah od promene nagnao ih je da se pretvaraju i žive životom kojim nisu srećni - ispričala je.

- Na samrtnoj postelji to šta neko misli o njima im nije ni na kraj pameti, ali želja za osećajem sreće i iskrenim smejanjem je sve intenzivnija. Tad shvate kako je trebalo da se mnogo više smeju i priušte sebi srećne trenutke o kojima su samo maštali - dodala je.

(Kurir.rs/ 24sata.hr)

Bonus video: