Iako se suprotstavlja tvrdnji da je religija dobra za mentalno blagostanje, uzroci razlike u spavanju nisu jasni, dopuštajući svakome da izabere objašnjenje koje najbolje odgovara njegovom pogledu na svet.
Uprkos tome što ljudska potreba za snom varira, Američka akademija za medicinu spavanja (AASM) preporučuje sedam do devet sati sna. Nepoštovanje ovoga može imati ozbiljne posledice. Čak je i sat smanjenog sna, povezan s uvođenjem letnjeg računanja vremena svake godine, uzrok više automobilskih nesreća i hirurških grešaka, što je navelo AASM da pozove na ukidanje dodatnog sata na svojoj godišnjoj konferenciji održanoj online 2020. godine.
Na istoj konferenciji čula se i očekivana informacija da je nedostatak sna povezan s povećanom ljutnjom. Međutim, naučnici konferencije ipak su naišli na jedno manje očekivano otkriće. "Psihologija religijske literature ukazuje na to da je verski angažman koristan za fizičko i mentalno zdravlje", napisali su autori studije. Predvideli su da bi se to moglo odraziti na bolji san.
Kako bi testirali ovo, studentkinja Univerziteta Bejlor, Kajla Fergason i koautori, ispitali su 1501 subjekata nacionalnog istraživanja američkih verskih uverenja, vrednosti i ponašanja Univerziteta, koje se sprovodi svakih nekoliko godina, o tome koliko sati spavaju svake noći i kako lako idu spavati.
Suprotno od očekivanja, otkrili su da 73 posto ateista i agnostika (grupiranih zajedno kako bi se dobila korisna količina uzorka) obično ima preporučeni koeficijent sna. Nasuprot tome, samo 65 posto ljudi koji su se smatrali religioznima dobilo je isto. Što je još čudnije, brojka je bila samo 55 posto za baptiste. Osim katolika, od kojih je 63 posto ispunilo zahteve, uzorak je bio nedovoljan za izradu značajnih uzoraka za druge verske grupacije. Učinak religije bio je veći među Afroamerikancima nego kod drugih etničkih skupina.
"Znamo da gubitak sna poništava mnoge ljudske sposobnosti koje se smatraju temeljnim vrednostima crkve. Biti pozitivan član društvene zajednice, izražavanje ljubavi i saosećanja, a ne ljutnje ili osude, i pokazivanje integriteta u moralnom razmišljanju i ponašanju", rekao je Fergason u izjavi.
Kako je studija otkrila korelaciju, ali ne i uzrok, svako može pronaći predrasudu da objasni obrazac. Agresivni ateisti mogu tvrditi da bolje spavaju jer im je savest manje uznemirena. Oni koji tvrde da je religija superiorna, mogli bi nagađati da nevernici nisu toliko motivisani da nameste alarm za kasnije. Daljnja istraživanja koja razmatraju potencijalne zbunjujuće faktore kao što su starost i vrsta zaposlenja, mogu pomoći u rešavanju ovih pitanja ili otkriti neko drugo objašnjenje. Studije izvan Amerike mogle bi dodatno rasvetliti ovo, testirajući ljude i videti je li obrazac raširen. U svakom slučaju, istraživači spavanja i filozofi religije sada imaju neočekivani niz pitanja koja ih drže budnima noću.
(Kurir.rs/ Net.hr)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
