SIROČIĆI SA TITANIKA SU JEDINA DECA KOJA SU PREŽIVELA TRAGEDIJU: Otac ih odveo bez majčinog znanja, a evo šta se s njima desilo

Potraga za nestalom podmornicom koja je krenula u turistički obilazak olupine Titanika i koja je poslednji put viđena juče u Atlantiku i dalje traje. Olupina ovog broda nalazi se 3.800 metara na dnu Atlantika, na 600 kilometara od obale Njufaundlenda u Kanadi. Titanik je udario u ledeni breg 14. aprila 1912. Potonuo je dva sata i 40 minuta kasnije.

Kako su završili na brodu? Nakon što su se njihovi roditelji razveli 1912. godine, starateljstvo je dobila njihova majka Marsel. Ona je dozvolila suprugu da sa decom provede Uskrs, a on je tu priliku iskoristio da sa njima, bez majčinog znanja i dozvole otputuje u Ameriku.

Na Titanik se ukrcao pod lažnim imenom Luj Hofman, a decu je prijavio kao Lola i Momona. Putovali su u drugoj klasi.

Poslednje reči oca sinu

Mišel je uspeo da spase decu tako što ih je stavio u poslednji čamac za spasavanje. Stariji sin seća se šta mu je otac poslednje rekao:

"Dete moje, kada majka dođe po vas, a sigurno će doći, reci joj da sam je jako voleo i da je još volim. Reci joj kako sam očekivao da će poći za nama i da ćemo srećno zajedno živeti u miru i slobodi u Novom svetu".

Mišel junior se prisetio i dana na Titaniku:

"Sećam se da je brod izgledao veličanstveno. Moj brat i ja smo se igrali na palubi i bili smo oduševljeni što putujemo njime. Ne sećam se da sam bio uplašen, baš naprotiv, bio sam uzbuđen što ću se voziti u čamcu za spasavanje. Pored nas je sedela ćerka američkog bankara koja je uspela da spase i svog psa. Nikome to nije smetalo".

Nakon spasavanja, niko nije znao čija su oni deca. Za tren su postali medijska senzacija. Znali su samo francuski jezik, pa je privremeno o njima brinula putnica iz prve klase Maragret Hejs, koja je poznavala ovaj jezik, a koja je živela u elitonom delu Menhetna.

Vlasti su pokušavale da pronađu rodbinu dečaka, ali su im lažna imena otežavala posao.

Majka ih slučajno pronašla

Majka Marsel videla je njihovu fotografiju na naslovnoj strani i u novinama i odmah se uputila u Ameriku. Pronašla ih je mesec dana nakon tragedije i odmah se sa njima vratila u Francusku.

Mišel je doktorirao i postao profesor psihologije. Ceo život proveo je u Monpeljeu, umro je 2001. u 92. godini.

Edmondo je radio kao arhitekta. Služio je u francuskoj vojsci u Drugom svetskom ratu, zarobili su ga, pa je nakon rata oboleo i umro 1953. u 43. godini.

Mišelova ćerka Elizabeta objavila je knjigu "Deca Titanika", u kojoj je iznela priču o ocu, stricu i dedi.

(Kurir.rs/ Blic žena/ 24sata.hr)

Bonus video: