Ekstremni vremenski uslovi, od toplotnih talasa do neuobičajeno jakih pljuskova, prouzrokovali su veliki zemljotrese širom sveta ove godine, sa hiljadama ljudi koji su poginuli i milionima koji su raseljeni.
U poslednja tri meseca, monsunske kiše su izazvale katastrofalne poplave u Bangladešu, a ekstremni toplinski talasi zavladali su delovima južne Azije i Evrope. U međuvremenu, dugotrajna suša u istočnoj Africi je ostavila milione ljudi na ivici gladi.
Većina toga, kažu naučnici, upravo je ono što se očekuje od klimatskih promena, piše "CBC News".
U utorak je tim klimatologa objavio studiju u časopisu "Environmental Research: Climate". Istraživači su pomno proučili ulogu koju su klimatske promene imale u pojedinim vremenskim pojavama u poslednje dve decenije. Nalazi potvrđuju upozorenja o tome kako će globalno zagrevanje promeniti naš svet - i takođe jasno pokazuju koje informacije nedostaju.
Klimatske promjene utiču na toplotne talase i ekstremne kiše
U svom osvrtu, naučnici su se oslonili na stotine studija ili istraživanja koja imaju za cilj da izračunaju kako su klimatske promene uticale na neki ekstremni događaj koristeći računarske simulacije i posmatranja vremena.
Za toplotne talase i ekstremne kiše, "smatramo da mnogo bolje razumemo kako se intenzitet tih događaja menja zbog klimatskih promena", rekao je koautor studije Luk Harington, klimatolog sa Univerziteta Viktorija u Velingtonu.
Međutim, manje se razume kako klimatske promene utiču na šumske požare i sušu. Takođe, postoje velike praznine u podacima za mnoge zemlje sa niskim i srednjim prihodima, što otežava razumevanje onoga što se događa u tim regijama, rekla je koautorka Friderike Oto, jedna od klimatološkinja koja vodi međunarodnu istraživačku saradnju "World Weather Attribution" (WWA).
Klimatske promene doprinele toplotnom talasu u Indiji
Uz toplotne talase veoma je verovatno da klimatske promene pogoršavaju stvari.
- Gotovo svi toplotni talasi širom sveta postali su intenzivniji i verovatniji zbog klimatskih promena - rekao je koautor studije Ben Klark, naučnik sa Univerziteta u Oksfordu.
Uopšteno, toplotni udar, za koji je pre bila verovatnoća prema 10, sada je gotovo tri puta verovatnija i dostiže vrhunac na temperaturama višim za oko jedan stepen nego što bi bilo bez klimatskih promena. Aprilski toplotni talas gde se živa pela iznad 50 stepeni Celzijusovih u Indiji i Pakistanu, na primer, bio je 30 puta verovatnija zbog klimatskih promena, navodi WWA.
Toplotni talasi širom severne hemisfere u junu - od Evrope do Sjedinjenih Država - naglašavaju "tačno ono što naš rad pokazuje: učestalost toplotnih talasa značajno je porasla", rekao je Oto.
Smanjenje prolećne kišne sezone povezano sa toplijim vodama u Indijskom okeanu
Nedavno je Kina doživjela opsežne poplave nakon obilnih kiša. U isto vrijeme, Bangladeš su pogodile poplave prouzrokovane poplavom. Uopšteno, epizode obilnih padavina postaju sve češće i intenzivnije. To je zato što topliji vazduh zadržava više vlage, pa su olujni oblaci "teži" pre nego što se eventualno razbiju. Ipak, uticaj se razlikuje od regije do regije, a neka područja nemaju dovoljno kiše, navodi se u studiji.
Naučnicima je teže da shvate kako klimatske promene utiču na sušu. Neke regije su patile od stalne suše. Više temperature na zapadu SAD-a, na primer, brže tope snežni pokrivač i podstiču isparavanje, navodi se u studiji.
I dok istočnoafričke suše tek treba direktno povezati sa klimatskim promenama, naučnici kažu da je smanjenje prolećne kišne sezone povezano sa toplijim vodama u Indijskom okeanu. To uzrokuje da kiša pada brzo preko okeana pre nego što stigne do Afričkog roga.
Jača rizik od požara i tropskih oluja na kopnu
Toplotni talasi i suše takođe pogoršavaju šumske požare, posebno megapožare — one koji spaljuju više od 100.000 hektara. Požar je bjesnio američkom saveznom državom Novi Meksiko u aprilu, nakon što je izmakao kontroli, prema američkoj Šumarskoj službi. U požarima je izgorjelo 341.000 hektara.
Porasla je i učestalost oluja na globalnom nivou. Međutim, cikloni su sada češći u središnjem Pacifiku i na severnom Atlantiku, a manje u Bengalskom zalivu, zapadnom severnom Pacifiku i južnom Indijskom okeanu, navodi se u studiji.
Intenzivnije postaju i tropske oluje te se češće zaustavljaju na kopnu gde mogu da donesu više kiše na jednom području. Dakle, iako klimatske promjene možda nisu učinile verovatnijim stvaranje ciklona Batsirai koji je u februaru pogodio Madagaskar, verovatno su ga učinile intenzivnijim i sposobnim da uništi više od 120.000 domova.
(Kurir.rs/ŽenaBlic)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
