ZAŠTO SU DECA SA KARIJESOM BIRANA DA BUDU ŽRTVOVANA? Zanimljivosti koje niste znali, a koje LEDE KRV U ŽILMA i prevrću želudac!

Asteci ili Mešici kako su sami sebe nazivali, su bili narod koji je govorio navatl jezik i koji je dominirao prostranstvima modernog Meksika od 14. do 16. veka. Njihovi potomci i danas žive na ovim teritorijama, s tim što su oni sada katolici i veruju u kult predaka.

Astečka mitologija otkriva da postoji Miktlan ili 13 nivoa neba na kojima borave bogovi zajedno sa dušama preminulih. Takođe, postojalo je i 9 podzemnih nivoa. U svakom od njih i u zavisnosti od načina smrti, smeštane su duše preminulih, koje su potom na istom mestu provodile 4 godine pre nego što će se reinkarnirati.

Oni koji bi umrli normalnom smrću, dobijaju kartu za raj na severu - nakon čega moraju da prođu kroz devet iskušenja podzemnog sveta. Ovo je podrazumevalo da preminuli za 4 godine mora da prođe kroz zadatke koji uključuju obezglavljivanje, suočavanje sa ledom, zverima i prelazak preko planina. Stoga, ih je njihova porodica sahranjivala sa svim potrebnim stvarima za taj podvig.

Raj na istoku je bio namenjen za one koji su umrli žrtvovanjem, ili u borbi. Raj na zapadu je bio mesto na koje su odlazile žene koje su umrle na porođaju, dok su južni delovi raja bili samo za one koji su umrli na neki način koji je povezan sa vodom ili gromom - npr. udavili su se.

2. Imali su slavne sportiste

Igra loptom je bila veoma popularna među narodima Latinske Amerike, a igrala se na uskim terenu sa kosim stranama i obručima iznad zemlje. Upravo kroz njih su morale da prođu gumene lopte, koje nisu smeli da dodirnu ni sa jednim drugim delom tela sem sa kukovima, laktovima ili kolenima.

Igra je imala ritualan, ali i zabavna karakter za Asteke, a najveći teren za igru sa loptom arheolozi su do sada otkrili u njihovom glavnom gradu Tenočtitlanu. Međutim, deca su podsticana da se bave ovim sportom, a ukoliko bi pokazala sklonost ka istom - mogla bi i profesionalno da se bave sportom i putuju u druge gradove. Kako su se prilikom ovakvih manifestacija događala i klađenja, igrači su zarađivali pare i sticali popularnost.

Španski hroničar Dijego Duran je prilikom posete astečkim gradovima zabeležeio kako su ljudi bili u stanju da prodaju sopstvenu decu kako bi imali novca za klađenje. Ali, nakon što je 1528. godine, Kortes poslao tim igrača u Španiju da nastupi za Karla V - igra loptom postaje jedan od omiljenih sportova na svetu.

3. Ukoliko mislite da obožavate čokoladu - čekajte da čujete kako su je Asteci doživljavali

Zrna kakaa za Asteke su imale posebnu vrednost, u verskom, socijalnom i ekonomskom smislu. Ona su se koristile kao novac, i prema nekim izvorima za tri zrna je moglo da se pazari avokado, 200 zrna pasulja, ceo zec i ćurka. S druge strane, on je bio i simbol žrtvovanja, jer ih je mahuna podsećala na ljudsku krv.

Ali oni nikada nisu konzumirali čokoladu onako kako mi to danas činimo, već u formi pića. Španski misionari su beležili da su se ljudi od njega napijali, a arheolozi su otkrili čak i neku vrstu klistira od keramike, koji je korišćen za unošenje napitka kroz anus. Takođe, ukus je bio dosta gorči jer kakau nije dodavan šećer.

I na kraju, kakao je bio statusni simbol. Pošto se njihova zrna nisu mogla naći na teritorijama koje su oni naseljavali, već u majanskim visoravnima, ta mala zrna su bila i svojevrstan statusni simbol nameljen eliti i najboljim ratnicima.

4. Napravili su tamnocrvenu boju

Sve dok Španci nisu pokorili Asteke, najtamnija crvena kojom su Evropljani mogli da oboje svoje plaštove i haljine je bila tzv. "madder red". Ali, nakon što su videli astečke tkanine, Španci su ih naterali da im otkriju tajnu spravljanje ove boje. Ispostaviće se da je za nijansu bila odgovorna buba koja živi na kaktusu boljikavoj krušci. Ali posao nije bio ni malo lak, jer je bilo potrebno 70.000 ovih buba da se dobije 500 g boje.

Španci su iskoristili ovu prednost i odmah počeli da je izvoze, te ona polako postaje njihov glavni proizvod. Prodavana je samo najbogatijim ljudima i za izradu najkvalitetnijih tkanina.

5. Žrtvovali su decu

Ukoliko postoji neki problem, to je bio znak da se bogovi moraju umiriti. Ili su bar tako Asteci verovali. A dodatan problem je bio taj što su bogovi bili i veoma sujetni te su "zahtevali" određen broj ljudi i uslove u kojima su morali da budu žrtvovani. Ukoliko se to ne ispuni, kazna bi bila loša žetva, vreme ili čak možda smak sveta.

Stoga su za žrtve birani najugledniji i časniji koje su imali da ponude iz svoje zajednice. A to je nekada značilo da su i deca birana za tu ulogu, posebno prilikom prinošenja žrtava bogu kiše Tlaloku. Verovalo se da su Tlaloku potrebne suze najmlađih da natopi zemlju iz koje će roditi usevi. Veruje se da su zato birana deca sa karijesom ili nekom povredom, koja će plakati nakon što ih udave.

Prema nekim izvorima jedno od petoro astečke dece je žrtvovano u ovim ritualima.

6. U školu su išli svi

Obrazovanje je bilo veoma cenjeno među Astecima, te su određeno znanje morala da steknu sva deca - čak i robovi. Takođe, u ranom periodu nije postojala razlika među polovima po ovom pitnaju, čim navrše 5 godina morali su da prođu kroz određenu obuku izreka i pesmica od strane roditelja. Koje su ih potom svi redom ispitivali.

Sa navršenih 15 godina, dečaci su išli u pravu školu. U zavisnosti od statusa pohađali su ili kalmekaka - ona za ljude visokog roda ili posebno nadarene ili telpočali za obične dečake. Tamo su izučavali istoriju, geometriju, gramatiku, umetnost, religiju ili poljoprivredu i zanat ukoliko su bili nižeg roda.

Devojčice su za to vreme učile veštine potrebne za vođenje domaćinstva, ali i verske rituale, pevanje, ples ili neki zanat. Ukoliko bi neka pokazala sklonost ka isceliteljskim moćima, prolazila je obuku za babice. Ali obrazovanje nije prestajalo sa godinama, a postojale su i opcije da se sa školovanjem nastavi u starijem dobu. Mnogi su tako popravili svoj položaj u društvu.

7. Imali su razvijenu farmaciju

Kao što je već rečeno obrazovanje je kod Asteka bilo veoma bitno. Jedan njegov deo su posvećilvali i izučavnaju trava, ili tela. Mnogi od ovih iselitelja su podsticani da nađu lek za neku bolest u baštama. Vremenom je ovo rezultiralo brojnim otkrićima. Jedan rukopis svedoči da su koristili preko 180 stabala ili listova biljaka za lečenje bolseti.

Jedan od njih je bio misteriozni čikalost i služio je za lečenje bola. Kasnije je otrkiveno da je njegova glavna komponenta bila biljka argemona, blisko povezana sa makom, te otuda njena analgetička svojstva. Ili sok agave, koji je korišćen za čišćenje i lečeje rana, za koji je moderna medicina otkrila da je efikasan u borbi protiv određenih bakterija.

(Kurir.rs/NationalGeographic)

Bonus video: