Kad mu je lekar preporučio svakodnevne šetnje, jedan Norvežanin nije ni slutio da će mu to doneti ne samo zdravlje već i pravo blago.
Naime, kako bi preporučene šetnje učinio zanimljivijim, kupio je detektor metala i počeo da pretražuje okolinu. Ubrzo je otkrio, prema rečima arheologa, najznačajnije nalazište zlatnih predmeta u Norveškoj, piše Guardian.
Među pronađenim predmetima bilo je devet zlatnih medaljona i zlatnih perli koji su nekad činili raskošnu ogrlicu i tri zlatna prstena. Utvrđeno je da nakit, koji teži nešto više od 100 grama, potiče iz otprilike 500. godine naše ere.
"Prvo sam pomislio da su to novčići od čokolade ili delovi neke igračke. Nisam mogao da verujem", rekao je Erlend Bore (51). Arheolozi kažu da je otkriće jedinstveno zbog dizajna na medaljonima. Naime, na njima se nalazi vrsta konja iz nordijske mitologije.
Gospodin Bore, koji je kao dete maštao da će postati arheolog, zlato je otkrio u avgustu na južnom ostrvu Renesoj, pored Stavangera, nakon što je kupio detektor metala želeći da se više kreće po lekarskoj preporuci. Bio je napolju u šetnji i već je planirao da krene kući kad je na jednom brežuljku njegov detektor iznenada počeo da pišti. Pozvao je arheologe koji su preuzeli iskopavanje.
Ole Madsen, direktor Arheološkog muzeja Univerziteta Stavanger, kaže kako je ovo "najveće otkriće zlatnih predmeta u poslednjih sto godina u Norveškoj. Pronaći ovako puno zlata odjednom jako je neobično."
Hakon Reiersen, stručni saradnik u muzeju, rekao je da zlatni privesci – pljosnate, tanke, jednostrane zlatne medalje zvane brakteati – datiraju iz takozvanog razdoblja migracije u Norveškoj, koje je trajalo između 400. i oko 550. godine, kad su se širom Evrope događale seobe stanovništva.
"S obzirom na lokaciju otkrića i ono što znamo iz drugih sličnih nalaza, verovatno se radi ili o dragocenostima koje je neko sakrio ili o daru za bogove tokom tih dramatičnih vremena", rekao je.
Privesci i zlatne perle bili su deo "vrlo upečatljive ogrlice" koju su izradili vešti draguljari i nosili najmoćniji članovi društva, rekao je Reiersen. Dodao je da "u Norveškoj još od 19. veka nije bilo sličnog otkrića, te da je ovo otkriće vrlo neobično u skandinavskom kontekstu".
Profesor Sigmund Oehrl, koji takođe radi u muzeju Stavanger, rekao je da simboli na privescima prikazuju nordijskog boga Odina kako leči bolesnog konja svog sina. Na onima s ostrva Renesoj, na zlatnim privescima prikazan je konj s isplaženim jezikom, a "njegovo umorno držanje i iskrivljene noge pokazuju da je povređen", rekao je Oehrl.
"Simbol konja predstavljao je bolest i nevolju, ali u isto vreme nadu u ozdravljenje i novi život", dodao je.
U skladu s norveškim zakonom, Bore i vlasnik zemljišta dobiće nagradu, iako još nije utvrđeno u kom iznosu. Predmeti nastali pre 1537. godine i novčići stariji od 1650. godine smatraju se državnom imovinom i moraju se predati vlastima.
(Kurir.rs/ Guardian/ Jutarnji.hr)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
