SRBI KORISTE MNOGE REČI IZ ARAPSKOG JEZIKA, A DA POJMA NEMAJU: Kad izvređate nekog i to nam je ostalo od Turaka, samo da znate

Arabizmi su u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va po­sred­ne po­su­đe­ni­ce iz arap­skog jezika, pri če­mu je je­zik po­sred­nik bio osman­ski-tur­ski, jedan od glav­nih je­zi­ka islam­ske ci­vi­li­za­ci­je ko­ja je osta­vi­la du­bok trag u na­šoj du­hov­noj i ma­te­ri­jal­noj kul­tu­ri.

Otu­da se i za ara­bi­zme obič­no ko­ri­sti uvre­že­ni na­ziv tur­ci­zmi (po­ne­kad osma­ni­zmi­ma ili ori­jen­ta­li­zmi­ma).

Arap­ski eti­mo­ni su ve­ći­nom ime­ni­ce i pri­de­vi, ko­ji su još u tur­skom je­zi­ku pretrpe­li od­re­đe­ne pro­me­ne na fo­net­skom i se­man­tič­kom pla­nu – du­ćan (tur. dükkan od ar. duk­kān); za­nat (tur. sa­nat od ar. sa­na‘ – iz­ra­da); sat (tur. sa­at od ar. sā‘a); se­vap (tur. se­vap od ar. ta­wāb – na­gra­da); će­vap (tur. ke­bap od ar. ka­bāb); ćef/će­if (tur. keyif od ar. kayf – uži­va­nje); ćup (tur. küp od ar. kūb – čaša); fu­ka­ra (tur. fu­ka­ra od ar. mn. fu­qa­rā’ – si­ro­ti­nja); džep (tur. cep od ar. ğayb).

Arap­ske re­či su se, uz od­re­đe­ne adap­ta­ci­je, do­bro uklo­pi­le u gra­ma­tič­ku normu na­šeg je­zi­ka, a po­slu­ži­le su i kao osno­va za de­ri­va­ci­ju no­vih lek­se­ma, do­da­va­njem tvor­be­nih mor­fe­ma, naj­če­šće tur­skog po­re­kla - ha­dži­luk (od ar. ha­ğğ); sat, saj­dži­ja, sa­hat-ku­la; za­na­tli­ja.

Ne­ki ara­bi­zmi ko­ji su iz­vor­no žen­skog ro­da, u na­šem je­zi­ku se upo­tre­blja­va­ju u mu­škom ili sred­njem ro­du - ki­ja­met (qiyāma – ne­red), ama­net (’amā­na - za­vet). Kod ne­kih ime­ni­ca pro­me­njen je gra­ma­tič­ki broj, pa se mno­ži­na tre­ti­ra u srp­skom kao jed­ni­na - esnaf (ar. slo­mlje­na mno­ži­na) ili mu­sli­man (ar. ak­tiv­ni par­ti­cip muslim - onaj ko­ji se Bo­gu po­ko­ra­va, pre­da­je + per­sij­ski na­sta­vak za mno­ži­nu ra­zum­nih bi­ća -ān).

Me­đu ara­bi­zmi­ma u srpskom je­zi­ku pre­o­vla­đu­ju isla­mi­zmi, teh­nič­ki ter­mi­ni veza­ni za ver­ski ži­vot i obi­ča­je mu­sli­ma­na, kao i oni iz ju­ri­dič­ke sfe­re, a ima i re­či iz sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta.

Iz arap­skog je u naš je­zik ušlo i ne­ko­li­ko sto­ti­na vla­sti­tih ime­na, od ko­jih su na­sta­la i broj­na pre­zi­me­na: Ah­med → Ah­me­do­vić, Ah­me­to­vić, Ah­me­ta­gić; Ha­san → Ha­sa­no­vić, Ha­sa­na­gić, Ha­san­be­go­vić, Ka­ra­ha­san. Iz­ve­stan broj re­či arap­skog po­re­kla, uglav­nom iz pri­rod­nih na­u­ka, do­šao je i pre­ko evrop­skih je­zi­ka – al­ge­bra (al-ğabr – skla­pa­nje); al­ko­hol (al-ku­hūl); ci­fra (si­fr – nu­la); si­rup (ša­rāb – pi­će).

(Kurir.rs/Politika.rs)

Bonus video: