BALKANSKI KRALJ NIJE POŠTOVAO NI PRAVILA NI TRON: Ceo život živeo je raskalašno, a zbog ljubavnice izbio NEZAPAMĆENI SKANDAL

Kralj Karol II Rumunski bio je poznat po burnom privatnom životu, a mnogi ne znaju da se njegova vladavina završila prerano upravo zbog – ljubavi.

Prvi put se oženio 1918. godine, kao mladi princ, kada je njegova supruga postala Joana Mari Valentina Lambrino, poznatija kao Zizi.

Da bi se oženio, on je napustio službu u vojsci bez dozvole, a njegov morganatski brak sa ćerkom generala Konstantina Lambrina sklopljen je u novembru i poništen već u martu jer je Ustav zabranjivao prestolonaslednicima da se venčavaju s državljanima Rumunije.

Par je, međutim, nastavio da živi zajedno i 1920. dobio sina Karola, a uskoro se pojavila nova prilika za budućeg kralja.

On se već 1921. oženio princezom Elenom od Grčke i Danske, svojom daljom rođakom, budući da su oboje potomci britanske kraljice Viktorije i ruskog cara Nikolaja I.

Elena je bila upoznata s Karolovim raskalašnim životom, ali je, prema izvorima, bila zaljubljena i nije previše brinula. Brak je bio ugovoren i trebalo je da postigne organizovanje saveza dinastija koje su vladale Grčkom i Rumunijom. Kraljevski par dobio je sina Mihaja sedam meseci po sklapanju braka, što je podstaklo glasine da je dečak začet pre venčanja.

Iako su na početku bliski, vremenom su se Karol i Elena udaljili, a on je često ulazi u vanbračne veze. Pripadnice aristokratskog društva bile su mu previše krute i formalne, a navodno je imao posebnu sklonost prema "običnom svetu". Kod žena je tražio neformalnost, spontanost, strastvenost i humor, a sve je to pronašao u Eleni Magdi Lupesku.

Najveća ljubav rumunskog kralja Karola

U tom trenutku navodno još uvek udata za Jona Tampeanua, Magda je upoznala Karola u martu 1923. godine, a navodno su ozbiljnu vezu započeli tek 1925.

Izvori je opisuju kao duhovitu i otvorenu ženu, visoku crvenokosu blede puti i zelenih očiju, ali ima i onih koji nisu bili tako laskavi, pa o Magdi pišu kao o ženi grubih crta lica i vulgarnih manira. Ipak, svi su saglasni da je hodala zavodnički njišući kukovima i da je bila potpuna suprotnost princezi Eleni.

Navodno se Karol nije ni trudio da sakrije svoju aferu, pa je uskoro izbio skandal, što je samo doprinelo njegovoj već narušenoj reputaciji. On je, nakon što je predstavljao rumunsku kraljevsku porodicu na sahrani kraljice Aleksandre, završio na naslovnim stranama 1925. jer je viđen u društvu Lupeskuove.

Od princeze Elene od Grčke i Danske razveo se 1928. godine, dok je Magda u tom trenutku uveliko bila razvedena. Ipak, javnost je okrenula leđa Karolu, pa se on odrekao prava na presto u korist svog sina Mihaja, koji je postao kralj nakon smrti kralja Ferdinanda I.

Karol se potom s Magdom preselio u Pariz, gde su mogli otvoreno da uživaju u svojoj vanbračnoj vezi. Međuti, nakon svrgavanja liberalne vlade 1928. i dolaska koalicije koja mu je bila naklonjenija, Karolov povratak postao je pitanje trenutka.

Vođeni su brojni pregovori, postojao je određeni pritisak da se on ubrza, a iako ne postoje pisani tragovi, veruje se da je Karol dao premijeru Juliju Manijuu dva obećanja – da će se pridružiti regentstvu umesto da polaže pravo na presto i da će prekinuti ljubav s Elenom Magdom Lupesku. Navodno, nije planirao da održi nijedno od njih.

Vratio se u Rumuniju 1920. godine i odmah je Parlament velikom većinom proglasio njegovo odricanje od trona nevažećim, te je Karol uskoro postao – kralj. Kada se Magda vratila s njim nije jasno, ali je definitivno u narednim mesecima bila u Bukuršetu. Od tada, ona je bila uz njega u svim političkim poduhvatima.

Često se supruga kralja Karola, koja je to i formalno postala tek 1947. godine, opisuje kao moć iza prestola, naročito od strane onih bliskih ekstremnoj desnici. Navodno je imala veliki uticaj na muža, iako su njegovi postupci uglavnom bili u skladu s Karolovim ponašanjem pre ove veze. U svakom slučaju, Magda godinama nije imala nikakav zvanični status, a do 1938. nije pratila Karola na zvaničnim događajima, iako je priređivala skupove u vili u centru Bukurešta.

Iste godine, Karol je okončao parlamentarnu demokratiju i proglasio se za diktatora, ali s početkom Drugog svetskog rata i složenom situacijom na međunarodnoj sceni, pa i bolnim ustupcima koje je Rumunija morala da učinini SSSR-u, Bugarskoj i Mađarskoj, Karol je ostao bez mogućnosti. Bio je primoran da abdicira 1940, u korist svog sina Mihaja.

U narednim danima je s Magdom i svojim odanim pomoćnikom Ernestom Urdareanuom, spakovao sve što je pomgao da ponese i napustio Rumuniju.

Najpre su otišli u Španiju, pa u Portugaliju, a na kraju se skrasili u Meksiko Sitiju. Ipak, klima Karolu nije odgovarala, pa su se 1944. preselili u Rio de Žaneiro.

U narednim godinama mu je dijagnostikovana perniciozna anemija, a u trenucima kada je bio lošeg zdravlja Magda i on konačno su se venčali u hotelskoj sobi tokom leta 1947. Time je ona postala poznata kao princeza Elena od Rumunije.

Posle nekog vremena, preselili su se u portugalski Estoril, gde je Karol umro od srčanog udara 1953. Magda ga je nadživela, poživevši još 24 godine nakon njegove smrti, a njen kovčeg je položen pored njegovog pored manastira Sao Visente de Fora u Lisabonu.

Sanduci su preneti u Rumuniju tek 2003. godine, pa je Karol konačno sahranjen u kompleksu Kurtea de Argeš, tradicionalnog groblja rumunskih kraljevskih porodica. Kako nije bila kraljevske krvi, Magda je ipak tada razdvojena od Karola i njeni ostaci položeni su na manastirskom groblju, a ne u kraljevskoj kapeli.

(Kurir.rs/Glossy/I.M.)