Bio sam ateista, a sada sam iguman manastira Crna Reka: Nakon ovoga sam spoznao veru i okrenuo se bogu
Arhimandrit Andrej, iguman manastira Crna Reka, podelio je svoje lično svedočenje o putu ka veri, otkrivajući da je ranije bio ateista. Njegovo obraćanje osvetljava duboku promenu koju je doživeo kada je upoznao Boga i Crkvu, ističući koliko je vera ključna za razumevanje smisla života.
– Kao neko ko je dobar deo života proveo kao ateista, otkrivanje Boga i Crkve, koja je telo Hristovo, bilo je za mene i nadahnjujuće i prosvetljujuće. Postojanje Crkve u ovom svetu, za nekog ko ranije nije imao to iskustvo, otvorilo mi je potpuno novu dimenziju za koju nisam ni znao da postoji – ističe iguman Andrej.
On posebno naglašava koliko ljudi bez vere ostaju uskraćeni.
– Govoreći iz iskustva ozbiljnog ateiste kakav sam bio, žao mi je onih koji nemaju dar vere. Često čujemo – neko veruje, neko ne, ali vera je dar Božiji. Za taj dar čovek mora biti otvoren, mora se pripremiti. Bez vere, čoveku nedostaje jedna važna dimenzija života – ona koja pomaže da razumemo smisao svega što nam se dešava i spoznamo da neko, ko nas neizmerno voli, brine o nama – objašnjava arhimandrit.
Kao najdublji dokaz Božje brige prema čoveku, navodi događaj ovaploćenja – kada je Sin Božiji sišao na zemlju u ljudskom telu.
– Najveći dokaz brige Božije o čoveku je to što je Bog odlučio da siđe među nas. Sin Božiji je postao čovek, jedan od nas. To je čin neizmerne ljubavi i samounižavanja. To treba da nas nadahne da i sami težimo smirenju, da se spustimo, ponizimo i pomažemo drugima. Bog nije ostavio čoveka da pati i muči se, već je saučestvovao u našem bolu, do te mere da je pristao da oseti posledice naše tragične situacije. To je suština Hristovog dolaska – rođenje iz prečiste Marije – naglašava Andrej u radio emisiji Slovoljubve, a prenosi Religija.rs.
Govoreći o samom rođenju Hrista, ističe da ono nije bilo u raskoši, već u tišini pećine – i da nas upravo to uči važnoj duhovnoj lekciji.
– Hristos je mogao da se rodi u dvorcu, uz zvuke fanfara i hiljade ljudi. Ali izabrao je pećinu, zabačeno mesto, gde ga je dočekalo nekoliko pastira. Na taj način nas uči da se ne oslanjamo na spoljašnji sjaj kada govorimo o Bogu i veri. U mračnom prostoru, u malom detetu, treba da prepoznamo Bogočoveka. To je tajna koju su mogli da vide mudraci i pastiri, jer im je data duhovna sposobnost da sagledaju ono što fizičkim očima nije uvek vidljivo – navodi on.
Danas, kaže arhimandrit Andrej, upravo se kroz liturgiju vernici iznova susreću sa Hristom – isto kao što su to nekada učinili apostoli, mudraci i pastiri.
– Anđeli su obavestili pastire o njegovom rođenju, a pećina je bila prvo mesto gde su se ljudi poklonili Bogočoveku. I to nije samo istorijski događaj. I danas se to dešava u liturgiji. Predvečni, nedodirljivi Bog smestio se u telo čovekovo, postao pristupan svakome od nas. Mi ga možemo dotaknuti, iako je On po prirodi nedodirljiv. Prilikom vaznesenja na nebo Hristos je rekao: „Ja sam sa vama u sve dane do svršetka veka“ – podseća iguman manastira Crna Reka.
Naglašava da te reči nisu izgovorene slučajno.
– Bog ne izgovara ništa bez dubokog smisla. Te reči znače da je Isus Hristos stalno prisutan. Mi to često ne vidimo jer su nam duhovne oči zatvorene. Ali postoje oni koji imaju dar da vide i da svedoče – zaključuje arhimandrit Andrej.
Bonus video: Bdenje u manastiru Đunis