Ova srpska reč jedina je ušla u sve jezike: Za nju ne postoji zamena, a evo kako se "dočepala" sveta

Da li ste znali da je "vampir" jedina srpska reč koja je ušla u mnoge svetske jezike? Ova mračna i mistična reč pronašla je svoje mesto u engleskom, nemačkom, francuskom i mnogim drugim jezicima, a njena priča vodi nas duboko u narodna verovanja i legende Balkana. Kako je "vampir" postao svetski fenomen, otkrila je Instagram stranica Poreklo reči.

Tokom 1727. godine, zabeleženo je ime vampira, srpskog hajduka Pavla, koji se nakon smrti pričinjavao meštanima, posećivao ih i davio, nakon čega četovoro ljudi, koji su ga videli, umire nejasnom smrću, a sve se završava otkopavanjem i probadanjem njegovog leša klocem.

Prvo pominjanje vampira u zapadnoj Evropi bilo je 21. jula 1725. godine u Bečkom dnevniku gde se izveštavalo o smrti Petra Blagojevića iz srpskog sela Kisiljevo. Za njim je nakon nekoliko nedelja umrlo još devet osoba. Svi su na samrti izjavljivali da se pokojnik povamipirio i dolazio da ih davi i sisa im krv.

Nakon toga, naređeno je da se otvori kovčeg mrtvaka. Telo je, navodno, bilo u potpunosti očuvano, a usta su mu bila puna sveže krvi. Kada su mu zaboli kolac u srce, krv mu je potekla i na nos i na uši. Telo su nakon ovoga spalili, a austrijski carski oficir sastavio je izveštaj i poslao ga u Beč gde je izazvao senzaciju u štampi i u naučnim krugovima.

Tako se naša reč 'vampir' preko nemačkog otisnula u druge jezike", pisalo je u objavi Instagram stranice.

Mitološko poreklo i slovenska tradicija

Slovenska mitologija obiluje natprirodnim bićima iz najmračnijih noćnih mora. Mnogi od njih su postali popularni širom sveta zahvaljujući romanima i filmovima, ali nijedno nije ostavilo toliki trag kao vampir - najpoznatiji slovenski monstrum.

Iako se često povezuje sa Srbijom, verovanje u vampire postojalo je kod svih slovenskih naroda, naročito na Balkanu i u Ukrajini. U zavisnosti od kraja, nazivali su ih strigoji, lampiri, lapiri, jedogonje, vjedogonje, upiri – a upravo iz ovog poslednjeg oblika potiče srpski naziv "vampir".

Razne verzije legendi o vampirima postoje od davnina. Opisi su se menjali, ali suština je ostala: vampiri su bića koja nakon smrti ustaju iz groba kako bi nanosila zlo – najčešće noću. Prema predanjima, u vampira se pretvarala osoba koja je za života bila grešna ili je umrla sa nerazrešenim poslovima. Nakon smrti, terorisala bi selo: napadala stoku, gušila ljude, pila krv.

Ljudi su se plašili i preduzimali mere zaštite - zaključavali kuće, zatvarali prozore i pazili na svaku neobičnost u selu. Arheološki nalazi iz Bugarske i Poljske svedoče o ovim verovanjima: tela sa probodenim grudima ili odsečenim glavama pokazuju da su ljudi činili sve da spreče "povratak mrtvih". Glogov kolac se smatrao najefikasnijim oružjem protiv vampira, piše Žena.

Prvi istorijski vampiri

Najpoznatiji srpski vampir u narodnom predanju je Sava Savanović, koji je ovekovečen u pripovetki Milovana Glišića "Posle devedeset godina". Ova priča poslužila je kao inspiracija za kultni film "Leptirica", a njegova vodenica u selu Zarožje kod Valjeva i danas privlači posetioce.

Međutim, prvi dokumentovani slučaj vampira na koji nailazimo u pisanim izvorima je Petar Blagojević iz sela Kisiljevo (danas opština Veliko Gradište). Vest o ovom događaju prenela je 1725. godine austrijska štampa – konkretno list "Wiennerisches Diarium", što je bio jedan od prvih spisa na Zapadu gde se pominje reč "vampir".

Prema izveštaju, nakon Blagojevićeve smrti, u selu je u kratkom roku umrlo još deset osoba. Mnogi su tvrdili da im se Blagojević ukazivao pred smrt i da ih je davio. Njegova supruga je tvrdila da joj se mrtav muž obratio u snu i tražio svoje opanke, nakon čega je pobegla iz sela.

Bečka vlast je tada poslala komesara i lekare da ispitaju slučaj. Kada su otvorili grob, telo Petra Blagojevića navodno je bilo očuvano, bez mirisa raspadanja, sa tragovima sveže krvi u ustima. Telo je zatim probodeno kocem i spaljeno.

Danas se u Kisiljevu i dalje nalazi grobno mesto bez obeležja, za koje se veruje da pripada Blagojeviću.

Vampirska groznica u Evropi

Nakon slučaja iz Kisiljeva, vampiri su sve češće pominjani – jedan od poznatijih primera je vojnik iz Grčke koji je, po predanju, ubio vampira i "doneo" kletvu u selo Medveđa kod Trstenika.

U 18. i 19. veku u Evropi se proširila prava histerija. Ljudi su verovali u razne oblike vampira - kao bića sa oštrim zubima, bez kostiju, stvorena od krvi, pa čak i nevidljiva ili sposobna da menjaju oblik.

Za svetsku popularizaciju vampira najzaslužniji je irski pisac Brem Stoker, koji je 1897. godine objavio roman "Drakula". Lik inspirisan istorijskim vojvodom Vladom Cepešom - poznatim po surovom nabijanju na kolac, a koji je kasnije postao simbol mračnog vampira iz Transilvanije.

Ipak, pre Stokera, britanski autor Džon Vilijam Polidori napisao je novelu "Vampir" koja je utrla put današnjoj, često romantizovanoj slici vampira.

Bonus video: Svedočenje o vampirima