Srđan se kao tinejdžer odselio u Australiju: Posle 17 godina odlučio je da se vrati, a ovo mu je najviše nedostajalo

Srđan iz Srbije je tokom devedesetih sa porodicom otišao u Australiju, još kao tinejdžer.Nakon 17 godina provedenih tamo, preselio se u Veliku Britaniju, a potom je odlučio da se vrati u Srbiju, gde živi već deset godina.

- Rezači su tada tek počinjali da se koriste. Bila je 1996-1997. godina. Imati rezač diskova je bila posebna stvar - skupa. Jedan moj školski drug ga je imao. I jednom je izašla neka igrica i pitao sam ga: 'Možeš li da mi je narežeš?', a on je rekao: 'Naravno, to je 2 dolara'. Bio sam u šoku. Mislio sam - ako si mi prijatelj, nećeš mi naplatiti. Učinićeš to jer smo drugari. Taj aspekt kapitalizma među mladima bio mi je prvo iznenađenje. Nisam to očekivao - rekao je Srđan.

- Trebalo mi je tri godine da se naviknem na tu novu paradigmu, jer je sve bilo potpuno drugačije. Klima, biljni i životinjski svet, svi ti opasni insekti i životinje. Jednom sam kod kuće čuo neki zvuk ispred kuće i ugledao valabija, malog kengura. Hteo sam da izađem, a on je samo odskakutao, preskočio jednu ogradu, pa drugu i nestao u šumi - otkrio je Srđan.

Dok je živeo u inostranstvu, Srđanu je najviše nedostajao sneg.

- Zvuči čudno, ali stvarno sneg. U Sidneju naravno nema snega, a Božić se slavi leti. Decembar, januar, februar, to je leto, prži. Sećam se da mi je zimi baš nedostajao sneg. Kao dete, legneš u krevet, spustiš roletne i ujutru kad ih podigneš, sve belo. Obožavao sam taj osećaj. I dalje mi to znači - rekao je.

Predrasude o Srbinu u Australiji i Velikoj Britaniji

- Jedna čudna žena... Igrao sam se sa drugarima, pravili smo buku, pričali smo na srpskom. Otvorila je prozor i viknula: 'Zašto se ne vratite u Hrvatsku?'. Nije ni znala odakle smo. Niko mi nikad direktno nije rekao ništa loše, ali kad bih rekao da sam Srbin, prva asocijacija im je bila Milošević i ratovi devedesetih. Zato sam se dugo i izjašnjavao kao Jugosloven. I danas mislim da mi je to identitet bliži nego samo 'Srbin' - priznao je Srđan.

- Jugosloven nema nacionalističku konotaciju, stavlja sve na isti nivo - Srbi, Hrvati, Makedonci, Slovenci - svi smo isti. Biti Srbin ima specifičnu i snažnu priču, a i to mi se sviđa. Ipak, Jugosloven sam u osnovi - istakao je.

Trudio se da priča na srpskom kako ga ne bi zaboravio.

- Kod kuće sam najviše pričao sa mamom na srpskom. Kasnije nam se pridružila i baka, pa sam sa njom takođe pričao srpski. Iako je ona razumela engleski, pravila se da ne razume. I pre nego što smo otišli u Australiju, mešao sam jezike s drugarima, gledali smo filmove na engleskom, pa bismo se zezali na engleskom i srpskom u istoj rečenici - rekao je Srđan.

Najveći šok po povratku u Srbiju

- Dok sam dolazio u posetu, tretirali su me kao stranca. Kad sam se preselio, taj status je nestao. Nisu me loše tretirali, ali nisam više bio 'onaj iz inostranstva'. Vozači u Srbiji... Imam utisak da ne znaju za migavce. Skreću bez najave, stanu nasred puta, rade šta im padne na pamet. Vozio sam širom Evrope i Australije, a najgore iskustvo imam sa srpskim vozačima - rekao je.

Srđan je istakao da mu Australija ne nedostaje jer je tamo sate provodio u kolima. U Londonu mu je takođe smetala gužva, ali kako je rekao, tamo je sjajan javni prevoz. U Srbiji mu se dopada što šeta Novim Sadom i vozi bicikl svuda.

- Prvobitno nisam planirao da se vratim, samo da budem u Evropi, ali vremenom sam shvatio - jesi u Evropi, a nisi. Ima i dobrih i loših strana. Shvatio sam da prvi put zaista živim u svojoj zemlji kao odrasla osoba. Kao dete, imao sam idealizovanu sliku. Sada sam video i dobre i loše strane, kao i u inostranstvu. U Srbiji imam slobode koje nisam imao u UK, Australiji ili SAD. Ono što mi je ovde posebno jeste količina društvenih kontakata. U Londonu viđaš prijatelje na tri meseca. Ovde, ako se ne vidimo tri meseca, prijatelji bi pomislili da nešto nije u redu među nama. To me naučilo da rad nije sve. Ne da treba biti lenj, ali treba znati da uživaš u malim stvarima – u razgovorima, susretima, sitnicama - otkrio je Srđan.

Najvažnija lekcija zbog selidbe u Australiju i povratka u Srbiju

- Nigde nije savršeno. Sve je do ljudi. Ako imaš prave ljude oko sebe, možeš živeti bilo gde - u Srbiji, Australiji... Ali, naravno, tu je i život, porezi, obaveze... Ipak, najvažnije je živeti u trenutku. To mi je boravak ovde doneo, da cenim sadašnjost. I to razmišljanje da će sve biti u redu. Taj australijski mentalitet 'she'll be right', koji kaže 'ne brini, biće dobro'. To postoji i ovde, neka optimistična žilavost u narodu. I čudo mi je kako ljudi preživljavaju sa malo novca, a opet izlaze, jedu, druže se. To je neka posebna veština preživljavanja. Od devedesetih je tako - rekao je Srđan i dodao:

- Povratak mi je doneo i poniznost. Ne zarađujem kao pre, ali sam shvatio da mi ne treba mnogo. Bitne su male stvari i odnosi s ljudima. Sada sam između Srbina i Australijanca. Ne mogu da poreknem ni jedno ni drugo. Zapravo, osećam se i kao Jugosloven. Ta tri identiteta su deo mene. Osnova je jugoslovenska, odrastanje u Australiji me naučilo pravilima, ponašanju, a povratak u Srbiju je probudio nešto u meni. Zaista se osećam kao da živim između tri sveta, a jedan od njih više i ne postoji - rekao je Srđan.

(Kurir.rs/Mondo)

Bonus video: Kako izgleda život u inostranstvu