Kada su otvorili grob Aleksandra I bio je prazan: Misterija oko smrti ruskog imperatora nikada nije rešena, govorili su da je on ovaj sveštenik

Romanovi su bili druga i poslednja vladarska dinastija u Rusiji. Njihova vladavina je započela 1613. godine, kada je na vlast došao Mihail Romanov, i trajala je preko tri veka, sve do krvave Februarske revolucije 1917. godine.

Smrt Katarine Velike i dolazak na tron Aleksandra I

Za Božić 1797. Katarina Velika spremala je otvaranje testamenta (manifest) o predaji vlasti, gde zaobilazi sina Pavla i proglašava imperatorom unuka devetnaestogodišnjeg Aleksandra Pavloviča, ali Božić nije dočekala. 6. novembra 1797. godine carica je umrla. Neočekivano za sve, imperator je postao 42-godišnji Pavle.

Posle četiri godine, četiri meseca i četiri dana, Aleksandar će preuzeti tron i silom prilika postati novi ruski car. Imao je dvadeset tri godine 1801. kada je nasledio svog oca, cara Pavla. Pavle je bio ubijen od strane kruga zaverenika, sa čime Aleksandar nije bio upoznat.

Misteriozna ličnost Aleksandra I

Aleksandar je bio zagonetna ličnost i sušta suprotnost svom ocu. Uzdržan, sumnjičav i hrabar, ali sa druge strane poznat po svojoj ljubaznosti i sentimentalnosti. On nikad nije dao nikome, bilo liberalima ili konzervativcima, da dominiraju nad njim

Ruski car Aleksandar I, nakon što je pokupio svu slavu i priznanja sveta, želeo je anonimnost i osamu. Iza sebe je ostavio carstvo koje se protezalo od Baltika do Crnog mora na zapadu, preko Sibira do Aljaske i dalekog Istoka. Reklo bi se carstvo nad kojim nikada ne zalazi sunce.

Iznenadna smrt i teorije zavere

Neočekivana smrt Aleksandra I i njegova noćna sahrana u krugu bliskih prijatelja iznedrile su mnoge priče. Najpopularnija legenda je da on nije umro i da je neko drugi pokopan umesto njega ili da je u grobnicu spušten prazan kovčeg. Suveren se navodno povukao u Sibir, kasnije živeći kao Fjodor Kuzmič, putujući mistik poznat po pravednom životu koji je umro u šumi pokraj Tomska u januaru 1864.

Izveštaji doktora i ostalih koji su vršili obdukciju tela cara bili su kontradiktorni i neprecizni u mnogim područjima, što je zaista neobično s obzirom na činjenicu da se radilo o smrti jedne tako eminentne ličnosti. Autopsija je prvo bila zakasnela (trideset dva sata nakon smrti), a potom su njeni nalazi dosta neuverljivi, premda se radilo o lekarima koji su bili među najkompetentnijim u Evropi.

Prazan kovčeg

Mitovi i legende o čudnovatoj smrti cara Aleksandra kružile su Rusijom i u sovjetskom vremenu. Da bi se s takvim pričama napokon završilo sovjetski naučnici su u 20. veku odlučili da otvore njegov kovčeg. Na opšte iznenađenje bio je prazan! S tako potvrđenim sumnjama o nejasnim okolnostima njegove smrti istoričari su krenuli u potragu ko bi mogao biti Aleksandar, ako on nije tada umro. Istragom se došlo do svešenika Fjodora Kuzmiča kojeg su carevi Nikola I i Aleksandar II rado posećivali.