Bacila caru vrelo ulje u lice i oslepela ga: Svetu Paraskevu Rimljanku surovo mučili, pa joj odrubili glavu, ovo je razlikuje od Svete Petke

Sveta Petka uživa veliko poštovanije u našem narodu, a posebno je poštovana među ženama. Ona se smatra zaštitnicom žena svih vera i nacija, majki i porodilja, a veliki broj ljudi obraća joj se u molitvama za pomoć i spas u bolesti i nevoljama. Svetoj Petki su posvećeni brojni srpski hramovi, a proslavlja se i kao krsna slava.

Kult Svete Petke je veoma razvijen u narodu, pa se likovi i biografije ovih mučenica često mešaju i preprliću, a neretko se i gotovo spoje u jedan zbog nedovoljne stručnosti ikonopisaca i nezainteresovanosti odgovornih.

Sveta Petka se po broju vernika koji slave nalazi na šestom mestu na listi najvećih srpskih slava, a odnosi se na Svetu Petku - Prepodobnu mater Paraskevu Srpsku koja se slavi 27. oktobra. Njene mošti nalaze se u Sabornoj crkvi u Jašiju u Rumuniji, koja je jedno od najpopularnijih mesta hodočašća pravoslavnih hrišćana na jugoistoku Evrope.

Osmog avgusta obeležava se praznik Prenos moštiju Svete Petke, kao i Sveta Paraskeva Rimljanka. Na praznik Paraskeve Rimske kneginja Milica je iz Trnova u Ljubostinju prenela mošti Svete Petke. Stoga se u srpskoj pravoslavnoj crkvi istoga dana obeležavaju i Paraskeva Rimska, i prenos moštiju srpske Svete Petke, a taj praznik naziva se kombinovanim imenom Sveta Petka Trnova.

Svetiteljke se na ikonama razlikuju po drugačijim obeležjima — Paraskeva Rimljanka, zaštitnica slepih, u rukama drži pločicu sa urezanim očima, dok Sveta Petka u rukama nosi krst i grančicu mirte.

Ko je Sveta Petka Rimska?

Rođena je kao Paraskeva, početkom 2. veka nove ere u Rimu, u tadašnjem Rimskom carstvu. Odgajana je u hrišćanskom duhu, a kada su njeni roditelji Agaton i Politeja umrli, svu imovinu razdelila je siromašnima i zamonašila se. Hrabro je propovedala hrišćanstvo, ne krijući se, iako je živela u vreme čestih progona hrišćana.

Međutim, i ona je doživela sudbinu ranih velikomučenika koji ni po cenu života nisu odustajali od hrišćanstva. Zbog propovedanja zabranjene vere, izvedena je pred rimskog cara Antonina Pija, koji je laskanjima pokušao da je pokoleba.

"Posmatrajući je, car bi poražen i oduševljen njenom mudrošću i lepotom. I reče joj: 'Devojko, ako pristaneš na moj predlog i prineseš žrtvu bogovima, postaćeš naslednica mnogih darova i dobara. Ako pak ne pristaneš, znaj, predaću te na mnoge muke.' Na to svetiteljka neustrašive duše odgovori caru: 'Ne bilo toga da se ikada odreknem Hrista Boga moga! Jer, kako kaže prorok Jeremija, bogovi koji ne stvoriše nebo i zemlju istrebiće se sa zemlje."

Hrabro se suprotstavila rimskom caru

Antonin Pije je crven od besa naredio mučenje Svete Paraskeve. Na glavu su joj stavili usijani šlem, ali, prema predanju, Paraskevu je od užarenog metala spasila božanska rosa. Zbog tog čuda, mnogi pagani su poverovali u Hrista.

"Zatim naredi car da se veliki kazan napuni zejtinom i smolom, da sve provri na jakoj vatri i da u to ubace svetiteljku. Međutim, ona usred kazana stajaše nepovređena. Gledajući je takvu, Antonin joj reče: 'Paraskevo, poprskaj me tim zejtinom i smolom, da vidim da li peku.'

Svetiteljka zahvati rukom vrelu tečnost i baci je caru u lice, ali on odmah oslepe i stade gromko zapomagati: 'Smiluj se na mene, sluškinjo Boga istinitoga, pa ću i ja poverovati u Boga koga ti propovedaš'. Paraskeva se pomoli i povrati vid caru. Antonin istog časa sa svojim telohraniteljima poverova u Hrista", piše Svetigora.

Po napuštanju Rima, Paraskevu su u još dva grada izvodili pred sudije i mučili je, međutim ona je uvek bila nepovređena jer ju je vera u Boga štitila. Pobedila je strašnu zmiju i izašla nepovređena iz kotla punog istopljenog olova i smole. Stradala je nakon što su joj, po naređenju bezdušnog kneza Tarasija, odrubili glavu, jer nije mogao da je pokoleba u čvrstoj veri i natera je da se odrekne Hrista.

Po nalogu bugarskog vladara Asena njeni zemni ostaci odnešeni su u Trnovo i sahranjeni u crkvi nazvanoj u njenu čast. Mošti su kasnije prenete u Carigrad.

Srpski narod je Svetoj Paraskevi Rimljanki posvetio više manastira i crkava, među kojima su Manastir Berkasovo kod Šida iz 19. veka i Crkva Svete Petke Rimljanke u selu Krasava kod Krupnja. 

Pogledajte u galeriji fotografije manastira Berkasovo:

Bonus video: Svečana premijera fičlma "Sveta Petka, krst u pustinji"