"Stiv Džobs nije bio prijatan čovek" Bivši zaposledni otkrio pravo lice milijardera, nije ga bilo briga šta drugi misle, a ovim je izluđivao sve

Stiv Džobs, jedan od najprepoznatljivijih i najuticajnijih ljudi u svetu tehnologije, zauvek je promenio IT industriju, ali izgleda da nije baš uvek ostavljao najbolji utisak na ljude koji su s njim radili.

Džobs je negovao posebnu poslovnu kulturu u kompaniji Epl. Pričalo se da je imao svoj „test piva“ – vrstu testa ličnosti tokom regrutacije, gde je pokušavao da proceni da li može da uživa u pivu sa potencijalnim zaposlenim. Ako ne, bilo je malo verovatno da će kandidat nastaviti dalje.

Takođe je imao naviku da svojim višim menadžerima svakodnevno postavlja isto pitanje – strateško i pomalo iritantno – koje je trebalo stalno da ih tera da preispitaju svoje prioritete. Ovaj stil, iako je nekima izgledao iscrpljujuće, bio je deo njegove filozofije liderstva: stalno održavanje fokusa na onome što je zaista važno.

„Nije ga bilo briga za korisnike“

Biznismen Kevin O’Liri, poznat iz emisije Shark Tank, prisetio se rada sa Džobsom početkom devedesetih. Govoreći u podkastu „Dnevnik izvršnog direktora“, O’Liri se prisetio:

„Radio sam za Stiva početkom 1990-ih. Mogu vam reći — nije bio prijatan momak, nimalo.“

Prema njegovim rečima, Džobs je imao talenat za iznošenje otvorenih i oštrih komentara pred svima:
„Govorio bi: 'Kevine, nije me briga šta studenti žele ili šta roditelji misle. Važno je šta ja želim. Oni čak ni ne znaju šta žele dok im ne kažem.'“

O’Liri je zatim pokušao da istakne koliko je to arogantno zvučalo, ali je naišao na hladan zid logike:

„Stiv je rekao: 'Da li zarađujete novac sa mnom? Da li sam najbrže rastući proizvođač originalne opreme? Da li smo uspešni? Jesmo. Onda ućutite i radite šta vam kažem.'“

Radna etika „bez sna“

Iako ga opisuje kao „teškog čoveka“, O’Liri priznaje da je Džobs imao neverovatnu radnu etiku. Redovno je slao mejlove u 2 ili 3 sata ujutru i očekivao momentalan odgovor. Jednom prilikom poslao je i brutalan mejl Adobe-u jer je otkrio da pokušavaju da preotmu njegove zaposlene.

Ono što ga je izdvajalo, prema O’Liriju, bila je filozofija „signal–noise“ (signal–šum). Signal je predstavljao zadatke koji su morali biti završeni - ključne ciljeve dana - dok je buka sve to ometalo i usporavalo napredak.

– Za Stiva je signal bilo tri do pet ključnih stvari koje moraš da uradiš tokom dana. Sve ostalo je bio šum. Njegov odnos bio je 80% signal, 20% šum. Zato je bio toliko uspešan – objasnio je O’Liri.

Dodao je i da je jedina osoba koju poznaje sa još višim fokusom – Ilon Mask.

– Ilon nema nikakav šum. On je čak i ekstremniji od Džobsa – zaključio je.

 Bonus video: Ispovest Miloša Bjelivuka - Od deteta koje nije imalo šta da jede do milionera