Pozvao ga na večeru, pa zadavio svilenim gajtanom: Pravoslavni dečak s pijace robova bio moćan kao sultan, a onda mu je Hurem došla glave

Kada se govori o veličini Osmanskog carstva, ime sultana Sulejmana Veličanstvenog neizostavno se pominje.  Ali uz njega, gotovo uvek, stoji i ime čoveka čija je sudbina jednako dramatična i potresna – velikog vezira Ibrahima-paše.

„Ibrahim je bio srce i dah sultana“, zapisao je venecijanski poslanik. Taj opis najbolje oslikava vezu dvojice velikih ljudi, ali i otvara pitanje: kako je „Makbul“ – omiljeni Ibrahim – postao „Maktul“ – žrtva?

Poreklo i detinjstvo obavijeno legendama

Rođen sredinom 1490-ih u Pargi, na severoistoku današnje Grčke, Ibrahimov život je od najranijih dana bio obavijen velom tajne. Iako se često govorilo da je bio Grk, činjenice ukazuju na nešto drugo – govorio je slovenskim dijalektom bliskim hrvatskom jeziku, pa se pretpostavlja da potiče iz slovenske manjine. U haremskim registrima zapisan je kao „Ibrahim Albanac“, pa mnogi veruju da je upravo to njegovo pravo poreklo. Otac mu je, po svemu sudeći, bio ribar ili mornar.

Legende o njegovom detinjstvu i dolasku u Osmansko carstvo prepričavaju se i danas. Jedna od najlepših govori da su ga oteli turski gusari i prodali na pijaci robova. Tu ga je kupila imućna žena koja mu je pružila obrazovanje, pa čak i naučila da svira violinu. Godinama kasnije, u Edirneu, princ Sulejman ga je navodno čuo kako svira, prepoznao njegov talenat i odveo sa sobom u dvor. Ova romantična priča ušla je i u popularnu seriju „Sulejman Veličanstveni“ koja možete gledati na Kurir televiziji od ponedeljka, 8. septembra, radnim danima i vikendom od 20.50 sati., ali istorijski dokazi je osporavaju.

Mnogo realnija verzija kaže da je Ibrahim kao dečak zarobljen tokom rata između 1499. i 1502. i da ga je u zarobljeništvu preuzeo bosanski beglerbeg Iskender-paša. On ga je poklonio svojoj ćerki Mihrišah (Hadži) Hatun, koja ga je odgajila i obrazovala. Ibrahim je kasnije, u svojim pismima, često spominjao ovu ženu s poštovanjem, nazivajući je „krunom dobrih dela“. Kada je umrla 1527, Ibrahim je, već kao veliki vezir, dugo molio za njen večni mir.

Sudbinski susret sa princom Sulejmanom

Godina 1514. bila je prelomna. U Edirneu, gde je boravio uz porodicu Iskender-paše, Ibrahim upoznaje mladog princa Sulejmana. Dvojica mladića sličnih godina ubrzo su postala nerazdvojni. Da li ga je Sulejman „tražio“ od dotadašnjih vlasnika ili mu je Ibrahim poklonjen, nikada neće biti razjašnjeno. Ono što je sigurno jeste da je Ibrahim napustio Edirne i otišao sa Sulejmanom u Manisu.

Pogledajte u galeriji fotografije iz serije "Sulejman Veličanstveni" koja će se emitovati na Kurir televiziji:

Njihovo prijateljstvo razvijalo se u vremenu kada je Sulejman bio pod velikim pritiskom. Iako jedini naslednik, otac ga je stalno kontrolisao i držao u neizvesnosti. „Mladi princ očajnički je tražio saputnika kome će moći da veruje“, beleže hroničari. Ibrahim mu je postao upravo to – oslonac i prijatelj.

U zapisima iz Manise stoji da je Ibrahim tada imao platu od tri akče dnevno i da je vođen kao Albanac. A bliskost sa princom bila je tolika da su kasniji hroničari širili glasine da je njihov odnos prevazilazio prijateljstvo. Ipak, ozbiljni istoričari odbacuju takve tvrdnje – Sulejman mu je verovao više nego bilo kome, ali dokaza za romantičnu vezu nema.

Uspon do velikog vezira

Kada je Sulejman 1520. godine postao sultan, Ibrahim je postavljen za upravnika dvora. Bio je stalno uz njega, savetovao ga i postao njegov zvanični poverenik. Tri godine kasnije, 1523, Sulejman je iznenadio sve: umesto iskusnog Ahmet-paše, imenovao je Ibrahima za velikog vezira.

To je bio nezapamćen presedan. Ibrahim nije imao vojno ni administrativno iskustvo, niti je bio oženjen princezom iz dinastije, što je dotad bio običaj za one koji naglo napreduju. Njegov nagli uspon izazvao je šok među elitom, ali i među narodom. „Nikada ranije veliki vezir nije postao samo zbog ljubavi i poverenja sultana“, pisali su kritičari.

Sulejman je, da bi umirio javnost, organizovao Ibrahimovu ženidbu. Suprotno popularnom mitu, on nije oženio Hatidže sultaniju. Njegova supruga bila je Muhsine Hatun, unuka Iskender-paše. Njihov brak u početku nije bio po ljubavi – Muhsine se opirala ideji da se uda za bivšeg roba. Ali vremenom je među njima zaista procvetala iskrena ljubav. Njihova pisma svedoče o nežnim osećanjima: „Tvoj ljubavnik Ibrahim, koji umire za tobom“, pisao joj je veliki vezir. Imali su sina Mehmed-šaha, koji je, nažalost, umro od bolesti 1539. godine.

Pogledajte u galeriji kako je prikazan lik Ibrahim paše u seriji "Sulejman Veličanstveni":

Reforme, moć i intrige

Na položaju velikog vezira, Ibrahim je pokazao neobičnu energiju. Ugušio je pobunu u Egiptu, modernizovao upravu, a širom Carstva ulagao je u gradnju džamija, škola, tekija i kupatila.Njegova godišnja primanja iznosila su neverovatnih 150.000 dukata. U Istanbulu je bio poznat i po tome što je dao ideje za obnovu Topkapi palate, a bio je i veliki mecena umetnika i pesnika.

Otvoren prema zapadnoj kulturi, često je pregovarao o miru sa evropskim silama. To mu je donelo sumnje i kritike – mnogi su ga optuživali da nikada nije iskreno odbacio svoje hrišćanske korene.

U dvorskim spletkama stao je uz princa Mustafu i njegovu majku Mahidevran, što ga je dovelo u sukob sa Hurem sultanijom. Iako se često tvrdi da je upravo Hurem „izvela“ njegovo pogubljenje, istoričari danas ukazuju da to nije tačno. Ona ga jeste optuživala kod sultana, ali odluka o Ibrahimovom kraju bila je isključivo Sulejmanova.

Pad i krvavi kraj

Ibrahim nikada nije uživao naklonost naroda. Njegova raskoš, kipovi koje je doneo iz Budima i postavio u palati, kao i sve češće izjave da je „prava snaga Osmanskog carstva upravo on“, izazvali su bes.

„Čovek koji je od ničega postao sve, brzo je poverovao da je svemoćan“, zapisali su tadašnji hroničari.

Sulejman je, pod pritiskom glasina i uverenja da mu prijatelj želi tron, doneo najtežu odluku u svom životu. Tokom Ramazana 1536. pozvao ga je na večeru. Ibrahim je bio spokojan, ni ne sluteći šta mu se sprema. Nakon gozbe, sultan ga je nagovorio da prenoći u svojoj staroj odaji. Te noći, u tišini, Ibrahim je zadavljen svilenim kanapom – metodom koja je inače bila rezervisana za prinčeve.

Na taj način Sulejman mu je, makar simbolično, sačuvao čast, kao podsećanje na nekadašnje prijateljstvo. Njegovo telo odneseno je i sahranjeno u neobeleženom grobu, verovatno blizu jedne tekije.

Nasleđe

Prvobitno je sahranjen u dvorištu jedne tekije u Galati, u grobu bez obeležja. Njegov nadimak Makbul ("Miljenik") Ibrahim-paša se pretvorio u Maktul ("Pogubljeni") Ibrahim-paša. 

Njegova palata u Istanbulu, na zapadnoj strani bivšeg romejskog hipodroma, danas je Muzej turske i islamske umetnosti. U ovoj palati je jedno vreme živeo i sa svojim roditeljima koje je nakon uspona doveo u prestonicu. Oboje su prešli u islam. Otac je uzeo ime Jusuf i postao upravnik Epira. Nakon pogubljenja carstvo je zaplenilo celokupnu Ibrahim-pašinu imovinu.

 Bonus video: Serija "Sulejman Veličanstveni" na Kurir televiziji