Radila je kao stražar u koncentracionom logoru, bila je ekstremno surova: Godinama se iživljavala nad ženama i decom, a onda je stigla surova kazna
Dženi Vanda Barkman rođena je 1921. godine u Hamburgu. O njenom ranom životu zna se vrlo malo, ali je poznato da je 1944. godine postala Aufseherin, odnosno stražar u ženskom odeljenju koncentracionog logora Stutthof.
Žene u službi nacističkog režima
Od ukupno oko 3.700 žena koje su služile kao čuvari u nacističkim logorima, neke su se prijavile dobrovoljno. Od njih se očekivala bezdušna disciplina i brutalno ophođenje prema zatvorenicima. Ipak, čak i u okrutnoj stvarnosti Stutthofa, Barkman se izdvajala svojom posebnom surovošću.
Strah i nadimak „Lepa avet“
Poznata po tome što je nemilosrdno tukla zatvorenike do smrti i bez dvoumljenja birala žene i decu za gasne komore, među logorašima je stekla jeziv nadimak – „Lepa avet“. Njena spoljašnja privlačnost i hladnokrvna okrutnost stvarali su zastrašujući kontrast.
Bekstvo, hapšenje i suđenje
Nakon rata Barkman se nekoliko meseci skrivala u opkoljenom Gdanjsku, pokušavajući da zataška svoju prošlost. Međutim, u maju 1945. godine bila je prepoznata i uhapšena. Na prvom suđenju zločincima iz Stutthofa 1946. godine u Gdanjsku našla se među 13 optuženih: šest nemačkih čuvarica SS-a, jednim SS-ovcem i šest poljskih „kapoa“, zatvorenika koji su nadzirali prinudni rad.
Tokom procesa Barkman je i dalje pokazivala zabrinutost za svoj izgled, svakoga dana menjala je frizuru i, prema svedočenjima, koketirala sa stražarima.
Presuda i javno pogubljenje
Na kraju suđenja proglašena je krivom i osuđena na smrt vešanjem, zajedno sa još deset optuženih. Javna egzekucija izvršena je 4. jula 1946. godine, pred ogromnim mnoštvom od oko 200.000 ljudi. Bivši logoraši dobrovoljno su preuzeli ulogu dželata.
Nakon ovog događaja, vlasti su iz humanitarnih razloga prestale da organizuju javna pogubljenja. Dženi Vanda Barkman je tada imala svega 25 godina.
