Novosađanka Anica posle smrti voljenog muslimana prerezala vene, pa pucala sebi u glavu: Bila je jedna od najučenijih žena u Srbiji

Anica Savić Rebac često se pominje među najučenijim Srpkinjama, uz Isidoru Sekulić i Kseniju Atanasijević. Njena ostavština obuhvata izuzetan intelektualni opus, ali i tragičnu ljubavnu priču – posebno njen brak sa Hasanom Repcem, Srbinom muslimanske veroispovesti, kao i njen krajnji čin koji se tumači ljubavlju i očajem.

- Ceo Novi Sad je govorio o njenom daru i njenoj inteligenciji, o tome da čita na nemačkom, na engleskom, na francuskom, na latinskom, na grčkom i da od svoje četrnaeste godine piše pesme koje joj objavljuju književni časopisi.

Studije i brak sa Hasanom

Na Univerzitetu u Beču Anica je studirala klasičnu filologiju. U proleć́e 1921. udala se za Hasana Rebca iz Mostara, koji je završio orijentalne jezike na Sorboni. Pre toga, Hasan je bio komita, učestvovao je u balkanskim ratovima, pa je s vojskom prešao Albaniju.

Profesionalne prepreke i nastavak rada

U jesen 1930. Hasan je premešten u Skoplje – degradiran sa funkcije načelnika Ministarstva vera u Beogradu i postavljen za upravnika muslimanskih vakufskih imanja. Anica je bila ubeđena pristalica jugoslovenske ideje, kao i njen suprug.

Posle doktorata na Filozofskom fakultetu u Beogradu, očekivala je akademsku karijeru. No, mesto docenta klasne filologije na Skopskom univerzitetu nije ostvareno. Umesto toga, predavala je kao profesor u gimnazijama: u Skopskoj Ženskoj realnoj gimnaziji, u Velikoj medresi kralja Aleksandra, kao i honorarno predavala grčki i latinski na fakultetu.

Ratne godine, egzil i borba za egzistenciju

Leta 1941. Anica i Hasan postaju izbeglice i vraćaju se u Srbiju. Hasan nije uspeo da se pridruži partizanima, a po povratku u Beograd, supružnici su ostali bez posla i bez stana. Kratko su živeli u jednoj učionici Filozofskog fakulteta.

U martu 1945. Anica je imenovana profesorom Četvrte ženske gimnazije u Beogradu, a u oktobru iste godine seljenja je u Sarajevo. Tek oktobra 1946. postaje vanredni profesor Univerziteta u Beogradu za Istoriju rimske književnosti i latinski jezik, dok je Hasan postao poslanik Savezne skupštine i porodično su dobili stan.

Lične žrtve – ljubav, osuda i unutrašnji bol

Iako je njen rad bio izuzetno cenjen u intelektualnim krugovima, na univerzitetu je bila dočekana sa rezervom. Kolege kao što su Miloš Đurić i Milan Budimir gledali su je kao nekoga uvedenog “na mala vrata”, nekog ko je karijeru stekao političkim vezama, ne ugledom.

O ljubavi između nje i Hasana često se govorilo sa divljenjem. Zuka Džumhur je komentarisao: - Razmenjivali su samo ljubav za ljubav.

- Na njihovom zajedničkom komplikovanom putu presretale su Hasana i Anicu različite istorijske, nacionalne, političke, verske prilike i okolnosti. Anica je uvek bila uz njega na tom putu, malograđani im nikada nisu oprostili – njoj što se udala za muslimana, a njemu što se oženio, kako se govorilo, inovericom, napisala je autorka knjige o Život Anice Savić Rebac, Ljiljana Vuletić.

Bolno poslednje poglavlje

Počekom pedesetih, Hasan postaje teško bolestan. U oproštajnom pismu poručuje: "da se „još jednom rodi, samo bi nju voleo…“

Te iste noći kad je umro, Anica je pokušala da izvrši samoubistvo sečenjem vena. Prebačena je u bolnicu, spasena zahvaljujući morfijumu koji je usporio krvarenje. Njena odluka nije bila impulsivna – istraživala je antičke filozofske koncepte samoubistva, razmišljala je o ideji kako mudrac može da odluči o svom životu kad bol postane neizdrživ.

Nažalost, Anica je ipak uspela da presudi sebi. Pre nego što je pištoljem izvršila samoubistvo, uredila je testament, raspodelila prijateljima omiljene stvari — knjige, slike, nakit, nameštaj...

Smrt, nasleđe i javni šok

Smrt je izazvala veliko iznenađenje. Iako je Anica dugo planirala i pripremala svoj kraj, kada je postalo stvarnost, mnogi su bili zaprepašćeni.

- Po paradoksalnoj logici, Aničino samoubistvo, iako ga je ona sama najavila, izazvalo je, kad je postalo realnost, zaprepašćenje. Dugo i metodično pripremano, ono je pobudilo izuzetno zanimanje, kao kraj života vredne osobe na vrhuncu tvoračkih moći… Aničino samoubistvo bilo je, po mnogočemu, neobično, pa i po svojoj ekstravertiranosti. Ono je bilo ne samo puki kraj života poznate osobe, nego i dramatično javno ispovedanje životne filozofije, opisala je Ljiljana Vuletić.

Različiti utisci i tumačenja pratili su njenu smrt — od hladnokrvnog i promišljenog čina, do priča o mistici i astrološkim verovanjima. Anica i Hasan su sahranjeni na Novom groblju u Beogradu.

Pogledajte video: Ljubavna priča iz Amazonije