Psiholog objasnio zašto bogati ljudi postaju sebični: Tvrdi i da im manjka empatije spram prosečnog čoveka

Od Čarlsa Dikensa i njegovog Skrudža do gospodina Bernsa iz "Simpsona", popularna kultura je prepuna prikaza pohlepnih i sebičnih bogataša. Međutim, psiholozi tvrde da tzv. "Skrudž efekat" možda nije samo nepravedan stereotip.

Da li bogatstvo menja ljude ili su sebični ljudi skloniji bogatstvu?

Lako je pretpostaviti da bogatstvo kvari ljude, ali prema dr Stivu Tejloru, psihologu sa univerziteta Lids Beket, možda je stvar obrnuta.

- U suštini, želja za bogatstvom povezana je sa stanjem frustracije i nezadovoljstva. Srećni ljudi uglavnom ne teže ka bogatstvu, izjavio je dr Tejlor za Dejli Mejl.

Iako ova tvrdnja zvuči kao kliše, sve više studija ukazuje na to da su bogatiji ljudi češće manje moralni.

Studije: Bogatstvo i neetično ponašanje

Jedno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Berkli pokazalo je da ljudi iz viših društvenih slojeva češće lažu tokom pregovora, varaju kako bi dobili nagradu i opravdavaju neetičko ponašanje na poslu. Istraživanje takođe sugeriše da je uzrok ovakvog ponašanja pozitivan stav koji bogatiji imaju prema pohlepi. S druge strane, osobe iz nižih socio-ekonomskih slojeva pokazuju više saosećanja prema patnji drugih, u poređenju sa svojim imućnijim vršnjacima.

Vrednost automobila utiče na ponašanje u saobraćaju

Nije samo društveni sloj pokazatelj sebičnosti. Studije su otkrile da vozači skupljih automobila ređe staju pešacima i slabije poštuju pravila u saobraćaju. Jedno istraživanje Univerziteta u Nevadi otkrilo je da se verovatnoća da vozač propusti pešaka smanjuje za tri procenta sa svakim dodatnim hiljadu dolara vrednosti vozila.

Psihološki profili: Mračna trojka ličnosti

Postavlja se pitanje: da li novac čini ljude sebičnima ili su sebični ljudi ti koji teže novcu? Prema dr Tejloru, odgovor leži u osobinama ličnosti koje doprinose i sebičnosti i težnji za bogatstvom. Te osobine čine tzv. Mračnu trojku ličnosti (Dark Triad) – psihopatiju, narcizam i makijavelizam. 

Istraživanja dosledno pokazuju da osobe sa ovim osobinama teže moći i bogatstvu. Međutim, one su istovremeno i manje srećne.

- Neki ljudi doživljavaju stanje intenzivne psihološke odvojenosti. Njihove psihološke granice su toliko snažne da se osećaju odvojeno od drugih ljudi i sveta, bez empatije ili emocionalne povezanosti, objasnio je dr Tejlor.

Bogatstvo kao nadoknada za unutrašnju prazninu

Ovaj psihološki „nedostatak“, koji karakteriše Mračnu trojku, tera pojedince da prazninu pokušaju da ispune sticanjem statusa, moći i materijalnih dobara. To može objasniti i zašto je stopa kliničke psihopatije tri puta viša među članovima upravnih odbora kompanija nego u opštoj populaciji.

- Ljudi sa narcističkim i psihopatskim osobinama snažno su privučeni bogatstvom. Druge ljude tretiraju kao objekte koji imaju vrednost samo ako mogu da im budu od koristi, navodi dr Tejlor.

Uspeh bez empatije

Nedostatak empatije, tipičan za psihopate i narcise, zapravo im olakšava postizanje uspeha. Oni su spremniji da gaze preko drugih, jer ih ne pogađa šteta koju nanose. Ipak, istraživanja takođe ukazuju da novac ima vrlo ograničen uticaj na sreću, naročito nakon što se zadovolje osnovne potrebe.

Srećni ljudi ne teže bogatstvu

Ljudi koji su psihološki ispunjeni, sa bogatim unutrašnjim životom i visokim stepenom empatije, nemaju potrebu da stiču ogromna bogatstva. Takođe, nemaju ni potrebnu „bezosjećajnost“ da bi prošli kroz brutalne procese sticanja moći i novca.

To, naravno, ne znači da su svi bogati ljudi nemoralni. Kako kaže dr Tejlor, neki su stekli bogatstvo zahvaljujući talentu, idejama ili nasledstvu. Navodi primer Bila Gejtsa, koji je veliki deo svog bogatstva uložio u humanitarne svrhe, a ne zgrtao poput izmišljenog Ebenezera Skrudža.

Novac bez povezanosti ne donosi sreću

Ako je dr Tejlor u pravu, onda bi njegova teorija mogla objasniti zašto bogatstvo često negativno korelira sa osobinama poput empatije i saosećanja. Takođe, to bi moglo objasniti zašto najbogatiji ljudi sveta ne prestaju da gomilaju bogatstvo, iako su već više nego finansijski obezbeđeni.

- Povezanost je ključna za ljudsku dobrobit. Bez povezanosti, postoji stanje stalnog nezadovoljstva – bez obzira na to koliko ste bogati ili uspešni, zaključio je dr Tejlor.

(Kurir.rs/Večernji)

Bonus video: Psiholog otkrio dve metode kako da se nosite sa stresom