Zašto govorimo "Kaži dragička"? Za sve je "kriva" jedna beogradska dama, nikada ne biste pogodili u čemu je "fora"

Srpski jezik je bogat izrazima koji su se, gotovo neprimetno, ušunjali u svakodnevni govor. Neki od njih imaju zanimljivu istoriju, a među njima se posebno ističe vesela i dobro poznata fraza — „Kaži Dragička!“

Prema pisanju portala 011info, gospođa Dragić bila je poznata po svom šarmu, duhovitosti i ogromnoj radoznalosti. Gde god bi čula neku zanimljivu priču, tu bi zastala, „pretvorila se u uho“ i pažljivo slušala. Njen hobi bilo je upravo to – skupljanje priča, tračeva i pikanterija iz života poznatih i uglednih Beograđana.

Ali za razliku od današnjih tračeva koji često imaju negativnu notu, gospođa Dragić širila je samo lepe i vedre priče. Umela je da ih prepriča toliko duhovito i slikovito da su ljudi dolazili samo da je slušaju.

Kako je nastao izraz „Kaži Dragička“?

Vremenom, gospođa Dragić je odlučila da okuplja istomišljenike — i tako je osnovala prvi „Klub tračeva“ u Beogradu.
Pravila su bila jednostavna: na ulazu ste morali da izgovorite lozinku – „Kaži Dragićka“.

U klubu se prepričavalo, smejalo i delile su se samo pozitivne priče. Međutim, među članovima je bio i jedan stranac koji nije mogao da razlikuje slova ć i č, pa je umesto „Dragićka“ izgovorio „Dragička“.

Njegova simpatična greška ubrzo je postala opšteprihvaćena, a gospođu Dragić su i sami članovi počeli da od milošte zovu Dragička.

Od tračeva do simbola dobrih vesti

Kako je vreme prolazilo, klub je prestao da postoji, a lik gospođe Dragić polako je pao u zaborav. Ipak, njena lozinka je preživela i postala deo svakodnevnog govora.

Danas izraz „Kaži Dragička“ više nema veze s tračevima — on je postao vesnik lepih vesti i uzbudljivih trenutaka. Kad ga čujemo, znamo da nas čeka osmeh i nešto zbog čega vredi reći: „Dragička!“

 Bonus video: Koliko je srpski jezik ugrožen novim izrazima?