Odrasla je u bedi, a dete je morala da preda mužu zlostavljaču: Moćnici su padali pred njenom lepotom, a onda je brutalno pogubili
Mata Hari je postala sinonim za zavodljivu špijunku, ali prava priroda njenih aktivnosti ostaje misterija. Francuzi su je 15. oktobra 1917. godine pogubili zbog navodnog špijuniranja za Nemačku tokom Prvog svetskog rata, iako se njena krivica danas široko dovodi u pitanje.
Rani život i brak
Margareta Zele bila je ćerka imućnog šeširdžije, ali porodica je bankrotirala kada je bila tinejdžerka. Nakon razvoda roditelja i smrti majke 1891. živela je s rodbinom i pohađala učiteljsku školu u Lejdenu.
Udala se za kapetana Rudolfa Makleoda, oficira holandske kolonijalne vojske. Brak je bio težak – prema mnogim izvorima, Rudolf je bio zlostavljač i preneo joj je sifilis. Par je od 1897. do 1902. živeo na Javi i Sumatri, gde su dobili dvoje dece. Sin je preminuo pod sumnjivim okolnostima, dok je ćerku Margareta u početku imala pod svojom starateljstvom, ali je morala da je preda suprugu zbog finansijske nemogućnosti. Brak je okončan razvodom 1906.
Plesačica u Parizu
U siromaštvu i željna da se ponovo ujedini sa ćerkom, Margareta je 1905. počela da pleše profesionalno u Parizu kao Lady MacLeod, a ubrzo je preuzela ime Mata Hari, što na malajskom znači „Sunce“ ili „oko dana“.
Visoka, izrazito privlačna i površno obučena u indonežanske plesove, često gotovo naga, brzo je postala senzacija u Parizu i drugim velikim gradovima. Tokom života imala je brojne ljubavne veze, mnoge sa vojnicima, a neke od njih su uključivale i novac.
Optužbe za špijunažu
Priče o njenim špijunskim aktivnostima ostaju nejasne. Navodno, 1915. počasni nemački konzul joj je ponudio novac za informacije o Francuskoj, koje je dala Nemačkoj, ali uglavnom zastarele.
Mata Hari je takođe tvrdila da je pristala da radi za Francuze u nemački okupiranoj Belgiji, ne otkrivajući im svoju prethodnu vezu s Nemcima. Sumnja francuskih vlasti u njenu lojalnost dovela je do hapšenja 13. februara 1917. u Parizu. Optuživali su je da je svojim delovanjem odgovorna za smrt do 50.000 francuskih vojnika, iako dokazi za to nisu postojali.
Na vojnom suđenju 24–25. jula 1917. osuđena je na smrt i pogubljena tri meseca kasnije. Iako je tvrdnja da je slala poljupce streljačkom odredu kasnije opovrgnuta, verovatno je tačno da nije htela da nosi povez preko očiju.
Sumnje u krivicu
Nakon njene smrti, Mata Hari je postala inspiracija za mnoge knjige i filmove. S vremenom su se pojavile sumnje u njenu krivicu:
Nemačka vlada je 1930. javno oslobodila svake odgovornosti. Francuski dosijei kasnije su ukazivali na njenu nevinost. Francuska je objavila dodatne dokumente koji sugerišu da je mogla biti žrtva političkog traženja krivca za neuspehe u ratu. Spekulisalo se i da je njeno nepoštovanje društvenih normi dodatno doprinelo hapšenju i pogubljenju.
(Kurir.rs/Britannica)
