"Bez sina se slava gasi": Tara je preuzela kolač, pa ih komšije razapele: "To ne važi, taj sveštenik nema pojma"

U Srbiji, prenošenje slave s kolena na koleno vekovima je bio simbol duhovnog i porodičnog kontinuiteta. Ali, šta se dešava kada "koleno" nema muški rod?

"S obzirom na to da imam tri sestre koje su dosta starije od mene, ja sam ostala sa porodicom u kući. Nakon nekog vremena, tata je preminuo pre nego što je predao slavu drugoj osobi, te je mama iz straha da kuća ne ostane bez slavljenika, istu prenela meni.Sveštenik je bio prisutan i odobrio to."

Iako je ova praksa crkveno moguća – jer nijedan kanon SPC ne zabranjuje ženi da preuzme slavljenje slave – društvo je reklo svoje.

"Odobreno od crkve, osuđeno od sela"

Sveštenik koji je blagoslovio prenos slave nije prekršio nijedno zvanično pravilo. Ipak, komšije su bile te koje su donele "konačan sud".

"Nakon što se mama pohvalila da joj je laknulo, jer se slava neće ugasiti, ljudi su je dočekali na nož. 'Kako si prenela slavu kad nemaš sina?', 'To ne važi, taj sveštenik nema pojma'..."

Dogmatizam je duboko ukorenjen – često više u mentalitetu, nego u veri. Iako su krsne slave privatne porodične svečanosti, okolina se oseća pozvanom da procenjuje šta "važi", a šta "ne važi".

Zašto je verovanje da samo muškarac može biti slavljenik – mit?

Srpska pravoslavna crkva nigde ne propisuje da žena ne može biti nosilac slave. Štaviše, u mnogim slučajevima, naročito u dijaspori ili u porodicama bez muških naslednika, žene su vekovima čuvale i prenosile slavu.

"Godinama sam nosila kolač u crkvu. Nikad nije bilo problema. Ali kada sam postala slavljenik, društvo je odlučilo da je to 'bogohulno'."

Postavlja se pitanje: kada se tradicija pretvori u rigidnost? I da li vera – suštinska, istinska vera – treba da zavisi od pola?

(Kurir.rs/Ona.rs)

 Bonus video: Pekar objasnio kako se pravilno priprema slavski kolač