Otkrivena najveća paukova mreža na svetu i prizor je zastrašujuć: Dom za više od 110.000 paukova nalazi se u blizini Srbije
Naučnici su otkrili najveću mrežu paukova ikada zabeleženu, koja je dom za više od 110.000 jedinki, stvarajući pravi noćni grad iz pakla duboko u pećini.
Monumentalna struktura prostire se na 106 kvadratnih metara (1.140 kvadratnih stopa) duž zida uskog prolaza sa niskim plafonom. Pećina, poznata kao Sulphur Cave, nalazi se na granici Albanije i Grčke, oko 50 metara od ulaza.
Mreža sadrži hiljade levkastih paukova mreža, a dom je za dve vrste:
Tegenaria domestica – poznat kao obični kućni pauk
Prinerigone vagans – mali pauk od samo 3 mm, koji voli vlagu
Ogromna mreža podseća na paukovo gnezdo mitskog pauka iz Gospodara Prstenova. Njeno utočište isprepleteno je mrežama koje hvataju plen slično ovom prirodnom čudu u pećini.
“Priroda i dalje krije bezbroj iznenađenja za nas,” rekao je István Urák, vodeći autor istraživanja i vanredni profesor biologije na Univerzitetu Sapientia u Rumuniji.
“Ako bih želeo da izrazim sve emocije koje su me preplavile kada sam video mrežu, izdvojio bih divljenje, poštovanje i zahvalnost.”
Prvi dokumentovani slučaj zajedničkog života dve vrste
Procene naučnika pokazuju da u mreži živi oko 69.000 kućnih paukova i više od 42.000 P. vagans, svi u istoj strukturi. Mreža je toliko teška da se u nekim delovima može odvojiti od zida pod sopstvenom težinom.
Istraživači smatraju da je jedinstveno sumporom bogato okruženje pećine podstaklo dve vrste da se okupe u rekordnim brojevima. Obično bi kućni pauci lovili svoje manje susede, ali u pećini, zbog nedostatka svetla, njihovo gledanje je oslabljeno. Umesto toga, hrane se neubadljivim mušicama koje takođe žive u mračnoj pećini.
Genetska adaptacija u ekstremnim uslovima
Dalja analiza pokazala je da su pauci iz pećine genetski različiti od svojih rođaka napolju, što ukazuje da su se prilagodili specifičnim okolnostima.
“Često mislimo da potpuno poznajemo neku vrstu, ali neočekivana otkrića su i dalje moguća,” dodao je dr Urák.
“Neke vrste pokazuju izuzetnu genetsku plastičnost, koja se obično ispoljava samo u ekstremnim uslovima. Takvi uslovi mogu izazvati ponašanja koja se ne viđaju u ‘normalnim’ okolnostima.”
