Kako ljudi prežive zimu u mestima gde je mrak mesecima? Deca idu u školu sa lampama na glavama, ključnu ulogu igra ova oprema
Dok zima u većem delu Evrope znači kraće dane, hladnoću i šolje toplih napitaka, na samom severu kontinent izgleda sasvim drugačije. Tamo pojedina mesta provode i po nekoliko meseci u gotovo potpunom mraku, uz minimalnu količinu dnevne svetlosti - fenomen koji se naziva polarna noć. Ipak, stanovnici ovih krajeva ne samo da opstaju, već imaju i razvijene načine da se prilagode ovakvom ritmu dana.
Tromze - Norveški "Pariz severa"
U Tromzeu svetlosti gotovo da nema od sredine novembra do sredine januara, ali uprkos tome, grad funkcioniše življe nego što bi se očekivalo. Poznat i kao "Pariz severa", ovaj norveški grad tada je prepun događaja: festivala, koncerata i druženja na otvorenom. Aurora Borealis često obasjava nebo tokom polarne noći, a oko 80 hiljada stanovnika trudi se da provodi što više vremena napolju, smatrajući to najboljim načinom da se bori protiv dugog mraka.
Longerbijen - Život na ivici Arktika
Longerbijen, najveše naselje arhipelaga Svalbard, ima oko dve i po hiljade stanovnika i jedno je od najudaljenijih naselja na svetu. Ovde sunce ne izlazi od kraja oktobra sve do sredine februara. Kako bi se izborili sa neprekidnim mrakom, ljudi se oslanjaju na posebnu opremu: deca u školu idu sa lampama na glavi, a reflektujući prsluci su deo svakodnevne garderobe. Organizovana druženja i aktivnosti su ključ za održavanje zajedništva. Zbog prisustva polarnih medveda, svaki odlazak van grada zahteva obavezno nošenje puške.
Rovaniemi – Finski dom Deda Mraza
Rovaniemi, koji se brendirao kao dom Deda Mraza, od početka decembra do početka januara provodi vreme u potpunom mraku. Ipak, grad živi od turističkog sjaja svog imidža, pa su ulice preplavljene lampicama, ukrasima i zimskom dekoracijom. Finci, u skladu sa tradicijom, mnogo vremena provode u saunama, koje su važan deo društvenog života. Uz to, zimski sportovi i aktivnosti na otvorenom dodatno pomažu da se mračni period lakše podnese.
Kiruna – Švedski grad pod polarom svetlošću
Kiruna, najseverniji grad Švedske sa oko 17 hiljada stanovnika, nastala je zahvaljujući rudniku koji i danas predstavlja srce grada. Iako sunce ne izlazi oko tri nedelje, polarna svetlost često obasjava nebo, praveći spektakularne prizore. Ledeni ribolov, lokalni festivali i klizanje pomažu meštanima da svakodnevicu učine sadržajnijom, a u poređenju sa drugim mestima Arktika, period bez dnevne svetlosti ovde se smatra relativno blagim.
Ovi gradovi dokazuju da i u dugim periodima mraka život može biti živopisan, aktivan i ispunjen - kad god zajednica pronađe načine da prigrli jedinstvene uslove u kojima živi.
Pogledajte video: U ovom srpskom selu leži cela istorija Balkana