Pet velikih istorijskih laži u koje mnogi veruju: Prva je vezana za jednog od najpoznatijih Srbina, otkriveno i kako su stradale veštice u Salemu

Iako su nam danas informacije dostupnije nego ikad, brojni istorijski mitovi i dalje žive – čak i nakon što su naučno opovrgnuti. Istorija čovečanstva duga je, složena i prepuna zanimljivih priča, ali su se mnoge od njih tokom vekova iskrivile i postale toliko ukorenjene da ih i danas prihvatamo kao činjenice. Donosimo pet najpoznatijih istorijskih laži u koje mnogi još uvek veruju.

Atentat se dogodio gotovo slučajno – nakon neuspelog bombaškog napada automobil nadvojvode greškom je skrenuo u ulicu u kojoj se Princip našao baš kad je izlazio iz prodavnice s hranom. Auto se zaustavio tačno ispred njega, a ostalo je istorija. Mit o sendviču jeste zanimljiv, ali nema nikakvo uporište u pravim istorijskim izvorima.

Spaljivanje veštica u Salemu

Svi znamo za suđenja vešticama u Salemu 1692. godine, ali filmovi i serije često pogrešno prikazuju način na koji su pogubljene. Osuđene „veštice“ nisu spaljivane na lomači – to je bila praksa karakteristična za srednjovekovnu Evropu.

U Salemu su ih vešali. Istoričar Džon Hauard Smit objašnjava:

„Ta vešanja nisu bila poput onih kakve danas zamišljamo, s platformom i vratima koja se otvaraju. Žrtve su gurali s merdevina, pa su se polako gušile do smrti. Nisu im slomili vrat – umirale su sporo i bolno.“

Drveni zubi Džordža Vašingtona

Ovaj mit toliko je raširen da muzej posvećen Džordžu Vašingtonu u Maunt Vernonu ima čitavu stranicu koja ga opovrgava. Prvi američki predsednik zaista je imao velikih problema sa zubima i nosio je više proteza, ali nijedna nije bila napravljena od drveta.

Kako navodi muzej:

„Priča da je Vašington nosio drvene proteze jedan je od najtvrdokornijih mitova o njegovom životu. Iako je nosio više setova proteza, bili su izrađeni od različitih materijala – slonovače, zlata, olova, pa čak i ljudskih zuba – ali nikada od drveta.“

Kolumbovo „otkriće“ Amerike

Kristofer Kolumbo često se u američkoj istoriji slavi kao čovek koji je „otkrio“ Ameriku, ali ta tvrdnja je dvostruko pogrešna. Prvo, Kolumbo nikada nije stupio na tlo Severne Amerike – njegova putovanja odvijala su se po Karibima i uz obale Srednje i Južne Amerike.

Drugo, prvi Evropljanin koji je zaista stigao do Severne Amerike bio je nordijski istraživač Lejf Erikson, gotovo pet vekova pre Kolumba. On je doplovio do područja koje je nazvao Vinland, današnjeg Njudfaundlenda u Kanadi.

Napoleonova „niskost“

Mit o „niskom“ Napoleonu Bonaparti toliko je snažan da se i danas koristi izraz „Napoleonov kompleks“.

Ali ta slika rezultat je britanske propagande koja je francuskog vojskovođu sistematski prikazivala kao patuljka.
U stvarnosti, Napoleon je bio visok između 168 i 170 cm, što je za to doba bila prosečna, pa čak i za nijansu viša visina od proseka francuskih muškaraca (157–168 cm).

Dakle – Napoleon nije bio nizak, već žrtva veoma uspešne propagande.

(Kurir.rs/ index)

Bonus video: