Ova zemlja je već osmu godinu zaredom proglašena najsrećnijom na svetu: Svi misle da je tajna u velikim stvarima i luksuzu, a istina je potpuno suprotna

Finska je osmu godinu zaredom proglašena najsrećnijom zemljom na svetu. A kako i ne bi bila?

Neočekivani gastronomski aduti

Iako bi Rudolfu Vanu Vinu to verovatno teško palo, prvi ozbiljniji "finski zalogaj" za mnoge počinje - sobom. Meso soba, često posluženo u umaku od crvenih bobica, može zvučati kao egzotika, ali zapravo je iznenađujuće ukusno i mekše nego što biste očekivali.

U jednom helsinškom restoranu na to su posebno ponosni: sve što se tamo servira dolazi isključivo iz Finske. I to bukvalno sve - od piva i vina od bobičastog voća do gljiva, divljači i mesa.

Na jelovniku se tako mogu naći odresci losa, burgeri od losa, file od divljači i, naravno, sob. Sve je često "podliveno" lokalnim voćem poput pasjeg trna (ona jarko narandžasta bobica), čiji ukus daje zanimljiv kontrast toj slatkastoj, zemljanoj aromi mesa. I teško je ne zapitati se - kako to da se o finskoj kuhinji u svetu ne govori više?

Pa u čemu je onda stvar?

Možda je upravo ta autentičnost deo odgovora. Finska već osam godina zaredom drži prvo mesto na UN-ovu listi najsrećnijih država, ispred Danske, Švedske, Holandije i Kostarike. Već na aerodromu u Helsinkiju dočekuju vas natpisi: "Dobro došli na svoje srećno mesto."

Helsinki je, piše Dejvis, spoj modernog dizajna i pomalo stroge, ali impresivne istorijske arhitekture. Grad je pun vrhunskih restorana, među kojima se ističe legendarni "Savoy" - istorijsko mesto na osmom spratu s pogledom koji ostavlja bez daha.

Sauna - finski nacionalni lek protiv svega

Ali prava priča počinje kad dođe jesen: dani su kratki, temperatura pada ispod 10 stepeni, a sunce nestaje već sredinom poslepodneva. Pa kako su onda Finci i dalje - srećni?

Odgovor je jednostavan: sauna.

Reč "sauna" jedna je od retkih finskih reči koje je ceo svet bez razmišljanja prihvatio. I nije čudo - u zemlji s nešto više od pet miliona stanovnika postoji ih preko tri miliona.

Najpoznatije mesto u Helsinkiju je Loyly, sauna na obali gde ljudi prvo "izbace stres" u vrućini, a onda se, kao da je najnormalnija stvar na svetu, bace u hladno Baltičko more. Drvena zgrada sama po sebi izgleda kao arhitektonska skulptura, a časopis Time proglasio ju je jednim od 100 najvažnijih mesta na svetu.

Finska autorka Katja Pantzar fenomen objašnjava vrlo slikovito: "Sauna je mešavina britanskog paba i crkve." Ljudi sede blizu jedni drugih, nema pretvaranja, nema uloga - i u toj pari, u polumraku, lakše se otvore, razgovaraju i postanu iskreniji. Sauna, ukratko, briše barijere.

Društvo "po meri čoveka"

Osim sauna, Finska je zemlja koja se posetiocu odmah učini prijatnom. Engleski se govori gotovo svuda, što je, iskreno, veliko olakšanje kad shvatite da je finski pun višesložnih reči koje izgledaju kao da su pisane nasumičnim udaranjem po tastaturi.

Znakovi su na finskom, švedskom i engleskom, pa gotovo da ne možete da se izgubite.

Javni prevoz u Helsinkiju, s onim jarko obojenim tramvajima, čist je, siguran i neverovatno tačan - toliko da bi mogao da postidi većinu evropskih metropola.

I možda najvažnije: trećina grada je zelenilo. U praksi to znači da ste gotovo uvek na svega par minuta hoda od parka, šume ili prirodnog kutka.

Mumijevi, dizajn i mentalitet

Kad se govori o finskim izvoznim proizvodima, uz saunu na vrhu liste su i Mumijevi (Mumini), likovi koje je stvorila Tuva Janson. Ti simpatični likovi iz crtanog filma decenijama su ljudima širom sveta simbol prijateljstva, doma i topline - baš kao što se, piše Dejvis, doživljava i sama Finska.

Povodom 80. godišnjice prve knjige o Muminima, u Muzeju arhitekture i dizajna u Helsinkiju otvorena je izložba koja slavi i finsku reputaciju zemlje s izuzetno jakim osećajem za estetiku. Finski dizajneri dali su svetu sve - od kultnih stolica i narandžastih makaza do Marimekko dizajna koji je praktično postao simbol nordijskog stila.

"Srećni smo jer sistem radi"

Profesor Frank Martela, autor knjiga o sreći, sve sažima u jednu rečenicu: "Mi smo srećni jer se društvo ovde jednostavno bolje brine za ljude." I to uprkos dugim zimama, mesecima tame i, kako kaže, "simpatičnoj posvećenosti hevi metalu".

A Finci imaju i humor: Martela se čak šali da bi možda bilo dobro da se malo spuste na listi - jer "biti najsrećniji toliko puta počinje da stvara pritisak".

Prosečna plaća i cene nekretnina

Iako novinar u svom tekstu nije ulazio u ono što mnoge najviše zanima, koliko u Finskoj zapravo koštaju stanovi i kirija, zvanični podaci pokazuju kako se cene kreću poslednjih godinu dana, prenosi Index.hr.

U Finskoj su cene nekretnina u poslednjih godinu dana uglavnom padale, naročito u segmentu porodičnih kuća. Prema podacima finskog državnog zavoda za statistiku, cene kuća pred kraj 2025. bile su čak 9,5 odsto niže nego godinu ranije.

Istovremeno, tržište najma se stabilizovalo - stanarine za stanove bez državnih subvencija u istom periodu porasle su tek 0,1 odsto, što praktično znači stagnaciju. Stručnjaci ističu da je u Helsinkiju rast stanarina posebno slab zbog velike ponude stanova.

Prosečna plata u Finskoj iznosi oko 4.184 evra bruto, što bi bilo približno oko 3.100 evra neto, u zavisnosti od ličnih odbitaka i poreskih stopa, dok se jednosoban stan u Helsinkiju na slobodnom tržištu iznajmljuje za oko 22 evra po kvadratu - odnosno oko 660 evra za 30 kvadrata, bez režija.

Video: "Finska nije ukinula vojni rok, ima milion rezervista"