Tajna poslednjeg novogodišnjeg dočeka Josipa Broza Tita: Izgovorio je ove reči, a 12 dana kasnije bilo je jasno da se bliži kraj...
Veruje se da je Josip Broz Tito već tokom poslednje novogodišnje noći slutio da mu se kraj približava. Njegov govor sa dočeka 1980. godine, održan u Karađorđevu, danas se posmatra kao svojevrsna oproštajna poruka narodu – mirna, dostojanstvena, ali prožeta svesnošću da mu je zdravlje ozbiljno narušeno.
Na snimku koji i danas kruži internetom vidi se predsednik SFRJ kako građanima upućuje novogodišnju čestitku. Iako je pokušavao da zadrži vedrinu i autoritet, bilo je očigledno da se teško kreće, da govori sporije i da se oslanja na štaku. Mnogi istoričari i savremenici smatraju da je Tito tada znao da mu je to poslednji doček Nove godine.
Poslednja čestitka u životu
„Drugarice i drugovi, dozvolite mi da vam čestitam 1980. godinu. Verujem da ćemo u toj godini postići još bolje ciljeve nego što smo postigli sada. Mnogo uspeha, drugarice i drugovi“, rekao je Josip Broz Tito te večeri u Karađorđevu.
Bila je to njegova poslednja novogodišnja čestitka. Samo četiri meseca kasnije, 4. maja 1980. godine, Tito je preminuo, a Jugoslavija je utonula u višednevnu žalost.
Teška bolest i borba koja je trajala 122 dana
U trenutku poslednjeg dočeka Nove godine Tito je već imao ozbiljne zdravstvene probleme. Zvanično, njegova borba sa bolešću trajala je 122 dana, a uzrok je bilo teško začepljenje krvnih arterija u levoj nozi.
Dana 12. januara 1980. godine ugrađen mu je bajpas, ali stanje se ubrzo pogoršalo. Devet dana kasnije lekari su bili prinuđeni na amputaciju noge, u nadi da će mu tako spasiti život. Međutim, uprkos svim naporima, njegovo stanje se iz dana u dan pogoršavalo.
Organi su počeli redom da otkazuju, Tito je uveden u veštačku komu, a lekari su se borili do poslednjeg trenutka. Bitku je definitivno izgubio 4. maja u 15.05 časova, u Kliničkom bolničkom centru u Ljubljani, u 88. godini života.
Svedočenje ličnog lekara: Sve je bilo obavijeno tajnom
Dr Milomir Stanković, Titov lični lekar tokom lečenja u Ljubljani, kasnije je svedočio o dramatičnim i strogo poverljivim danima koji su prethodili smrti jugoslovenskog predsednika.
"Radilo se o okluzivnoj angiopatiji koja nije bila posledica dijabetesa. To je bilo na butnoj arteriji i bila mu je ugrožena noga. Ja sam bio odgovoran i nešto sam morao da učinim pa sam pokušao da ga nagovorim da ga pregleda lekarski konzilijum", prisetio se Stanković i dodao:
„Sve je bilo u potpunoj tajnosti. Čak ni mojoj supruzi nisam smeo da kažem da će sutradan Titu biti amputirana noga. Nikad niste znali ko sluša“, ispričao je dr Stanković u emisiji Mire Adanje Polak.
On je otkrio i da su u kliničkom centru bili upozoreni da ne žure hodnicima kako novinari ne bi posumnjali da se dešava nešto hitno.
„Injekcije smo nosili u torbicama da se ne vidi šta unosimo. Niko iz njegove pratnje nije znao šta mu dajemo. Sve je bila apsolutna tajna“, rekao je lekar.
Tito je navodno odbijao da prihvati dijagnozu, ali nakon nekog vremena osetio strašan bol u nozi.
"Rekao nam je: ‘Ako moja noga ode, ja ću sam sebi presuditi’. Kad je morao da ide u bolnicu, sakrili smo mu pištolj koji je tajno čuvao", otkrio je lekar i dodao da niko nije smeo da kaže da je amputacija neizbežna.
"Terapiju koja ne deluje produživali su unedogled. I sve je bilo tako dok se noga nije osušila, kad se osušila, ona je otrovala organizam", rekao je.
Tito je želeo grobnicu poput Frenklina Ruzvelta
Još tokom života Tito je imao jasnu viziju kako želi da bude sahranjen. Nakon posete porodičnom domu Frenklina Ruzvelta, bio je duboko impresioniran jednostavnošću grobnog mesta američkog predsednika.
Više puta je govorio da bi i sam voleo da počiva u cvetnoj bašti, pod vedrim nebom, u sarkofagu od belog mermera, sa jednostavnim natpisom koji bi sadržao samo njegovo ime, prezime, nadimak i godine rođenja i smrti.
Ta želja mu je i ispunjena.
Pogledajte u galeriji fotografije sa sahrane:
Inspirisana Ruzveltovom grobnicom, u Beogradu je uređena „Kuća cveća“, koja natkriljuje predsednički vrt prepun raznovrsnog cveća i biljaka. Sarkofag sa Titovim posmrtnim ostacima postavljen je neposredno ispod lanterne, kako bi simbolično počivao pod „otvorenim nebom“.
Trka s vremenom: Grobnica završena za 72 sata
Pogledajte u galeriji kako je izgledala sahrana Josipa Broza Tita:
Organizatori sahrane imali su svega 72 sata da pripreme sve – izbetonirana je površina od oko 200 kvadratnih metara, urađena grobnica, prostor za mimohod i tribine za stotine svetskih zvaničnika.
Pogledajte u galeriji kako je izgledala sahrana Josipa Broza Tita:
Monumentalna nadgrobna ploča izrađena je od aranđelovačkog venčaca i težila je čak devet tona. Inženjer Gavrilović kasnije je svedočio da je zbog televizijskog prenosa odlučeno da se tokom sahrane postavi lakša mermerna maska, dok je prava ploča spuštena kasnije.
Sanduk sa posmrtnim ostacima, koji je stigao iz Ljubljane tri dana ranije, bio je dodatno obložen bakarnom maskom, a preko njega je postavljena betonska ploča kako bi predsednik počivao mirno i trajno.
Pogledajte u galeriji kako je izgledala sahrana Josipa Broza Tita:
Tek u kasnim večernjim satima 8. maja 1980. godine, u prisustvu malog broja ljudi, sahrana Josipa Broza Tita bila je u potpunosti okončana.
Video: Zavirite u Plavi voz