Zašto palimo badnjak na Badnji dan? Crkva kaže da je običaj nastao rođenjem Isusa, a drugi ga vežu za staroslovensko božanstvo Svetovida
Badnji dan je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Božić. Postoje običaji koji se obeležavaju širom Srbije, a svi znamo za tradiciju paljenja badnjaka na Badnje veče. Badnjak je božićno drvo koje u kuću donosi zdravlje, sreću i napredak. Međutim, kako je ova tradicija nastala?
Postoje različite teorije o tome kako je u pravoslavlju nastala tradicija paljenja badnjaka. Prema crkvi, poreklo badnjaka vezano je za rođenje Isusa Hrista. Prema Jevanđelju po Luki, Bogorodica je rodila Hrista u Vitlejemu, povila ga i stavila u jasle, u jednoj pećini kod Vitlejema. Anđeo Gospodnji se pojavio pred grupom pastira koja je u tom kraju čuvala noćnu stražu kod svog stada i objavio im da se u Vitlejemu rodio Spasitelj. Stigavši u Vitlejem, pastiri su pronašli dete kako leži poveno u jaslama, upravo kako im je anđeo opisao. Po narodnom predanju, pastiri su nasekli drva u šumi i uneli ih u pećinu da nalože vatru i zagreju Hrista i Bogorodicu. Unošenje badnjaka u dom i paljenje radi se u znak sećanja na ovaj događaj.
U jednoj molitvi koju sveštenici izgovaraju prilikom blagosiljanja badnjaka, on se označava i kao simbol krsta na kome je Hristos razapet.
Pagansko poreklo običaja?
S druge strane, postoje teorije o paganskom poreklu običaja paljenja badnjaka. Stari Sloveni su pre primanja hrišćanstva bili mnogobošci, a hrast je kod njih oduvek važio za sveto drvo i vezivao se za božanstvo Svetovida. U starim slovenskim običajima, hrast i vatra simbolizovali su snagu, plodnost i kult ognjišta. Kako bi narod lakše prihvatio hrišćanstvo, došlo je do sinteze drevnih običaja i hrišćanske vere, pa su običaji dobili hrišćansko značenje vezano za rođenje Isusa Hrista, svetlost i zajedništvo. Kult vatre u staroj slovenskoj veri preobrazio se uglavnom u kult domaćeg ognjišta i tako spojio sa kultom predaka.
Klikom na link saznajte zašto se razlikuju datumi obeležavanja Božića po julijanskom i gregorijanskom kalendaru.
Na sajtu svetosavlje.org, stoji objašnjenje oca Srbe o tradiciji paljenja badnjaka.
- Postoje "teorije o tome kako smo mi Srbi, kao pagani, slavili razne bogove, pa smo to i takvo slavljenje, prilikom našeg prelaska u hrišćanstvo, zamenili slavljenjem krsne slave. Meni takve teorije izgledaju malo „nategnuto“ i ne mnogo ubedljivo. Treba biti svestan da je to široko polje otvoreno za svačiju maštu…
Najpre, Srbi, kao i drugi narodi, pre primanja hrišćanstva jesu bili mnogobošci. Pre toga nije bilo hrišćana. Ali je bilo pravednika i svetitelja. Svaka, pa i paganska tradicija je bila za svoje vreme donekle dobra i upućivala je ljude na ono što je dobro ili bolje, pravila je nekakvu razliku između zla i dobra, između greha i vrline. To znanje i iskustvo, kako nacionalno tako i pojedinačno, vremenom se sve više pročišćavalo i kristalisalo, da bi na kraju bilo sasvim očišćeno Jevanđeljem Sina Božijeg, od svih grubih premisa sumnjivog i lošeg porekla, nesigurnog i klimavog karaktera.
Ni jedna tradicija nije bila čisto otelotvorenje samoga zla, bez primesa ičeg dobrog. I u grubim i nečistim tradicijama je bilo dobrih elemenata. Ali hrišćanstvo, kao istinita, prava, čista i zdrava nauka, nepomućena sebičnim interesima, gordošću ljudskog uma i telesnim strastima, prevazilazi paganske tradicije, isto onako kao što svetlost sunca prevazilazi svetlost sveće, čineći je slabom i nepotrebnom. Razni narodi, među njima i Srbi, prihvatali su hrišćanstvo, prepoznajući u njemu prave vrednosti. Hrišćanstvo je i narode i pojedince preobražavalo u nove ljude, iskupljivalo i izbavljalo od robovanja grehu i đavolu, darujući im duhovnu slobodu dece Božije i nasledstvo neprolaznih vrednosti.
Preobražavajući ih, hrišćanstvo nije „izmišljalo“ nekog drugog, stranog čoveka, nego je upravo preobražavalo onog starog, čisteći ga od duševne i duhovne obmane, isceljivalo ga od duhovnog slepila i ozdravljivalo njegov um, kao što svetlost sunca blagotvorno deluje na prirodu ljudi i svih živih bića. Na taj način je od staroga čoveka činilo obnovljenu i novu tvar u Bogu, u Hristu Isusu Gospodu i Spasu našem. Postajući hrišćani mi kao pojedinci i kao narod, postajemo Telo Hristovo kroz Crkvu, kojoj je On sam Glava, a mi udovi.
Gde je tu sada „paganska tradicija u pravoslavlju“, i u čemu se ona sastoji? To pitanje je otvoreno za razna lična gledišta i shvatanja. Za mene, čovek paganin, koji je na primer, voleo da jede vruću proju sa belim lukom i čvarcima, može i kao hrišćanin komotno da nastavi sa tom svojom „paganskom tradicijom“, kad god nije post - pisao je otac Srba.
Bonus video: Novak Đoković čestita Božić