Tito je 3. januara primljen u Klinički centar, tada su svi znali da je kraj blizu: Maršal se 68 dana grčevito borio za život, a poslednje reči rekao je njemu

Josip Broz Tito 3. januara 1980. napustio je Karađorđevo i sa vojnog aerodroma u Batajnici je prebačen u Ljubljanu, gde je primljen u Klinički centar. Istog dana izvršeno je ispitivanje krvnih sudova nogu i utvrđeno mesto na kome je zapušena butna arterija, ali i mesto gde je zapušena potkolena arterija leve noge, što je značilo da je cirkulacija noge bila zapušena na dva mesta.

Kako je Tito reagovao na predlog amputacije koja bi mu produžila život, dr. Lalević je detaljno objasnio:

- Čim smo stigli u Ljubljanu, otišli smo pravo u Klinički centar i napravili snimke arterija na levoj nozi, a zatim otišli na Brdo kod Kranja. Pošto je situacija na arterijama bila loša, predložili smo predsedniku operaciju što je on odbio. Mi smo tada pozvali na konsultacije profesore iz SAD-a i Knjazova iz Moskve.

Oni su predložili operaciju, tj. amputaciju, a ako on ne pristane na to, ostavio nam je jednu protezu za premošćivanje krvnog suda, s malim izgledima na uspeh. Kako je on uporno odbijao amputaciju, pokušali smo da napravimo premošćenje protezom. Ova operacija, kao što se i očekivalo, nije uspela, a on je i dalje odbijao amputaciju.

Ovako je izgledao poslednji novogodišnji doček Josipa Broza Tita:

Tek kad je video svoju potkolenicu koja je bila plava s velikim plikovima na koži, rekao je: "Radite što treba.“ - objasnio je.

Brzo su pripremili salu i obavili amputaciju noge znatno iznad kolena.

Operacija je protekla bez incidenata i on je počeo da prima posete na intenzivnoj nezi. Posetili su ga i sinovi Žarko i Miša. Već smo razmišljali o odlasku na Brdo kod Kranja kada su počele komplikacije. Najpre s bubrezima, a zatim i druge. Predsednik je bio na respiratoru punih 68 dana.

Predviđati koliko je još mogao da živi da je odmah urađena amputacija bila bi čista špekulacija. Tema smrti nikada nije spominjana u razgovorima, osim što je on, odbijajući operaciju, rekao: "Ja dole, pokazujući prstom na dole, idem samo u jednom komadu“ - ispričao je dr. Lalević.

Titov batler Jože Oseli proveo je s njim poslednjih sedam godina života i prisetio se detalja o njegovoj ishrani.

- Teško nam je bilo gledati kako kopni. Bila je to velika tragedija. Mi smo bili uz njega do kraja. Pustili su nas da ga ispratimo kad su ga vozili na patologiju - ispričao je Oseli.

Titove poslednje reči bile su upravo upućene njegovom batleru. Probudio se nakratko iz kome, pokušao da izgovori nekoliko reči, ali nije bio razgovetan jer nije imao zubnu protezu. Nakon toga ponovo je pao u komu i dva sata kasnije preminuo.