Pitao ChatGPT šta ga najviše plaši kod ljudi, odgovor ga ostavio bez teksta

U današnje vreme više nije nikakva tajna da se milioni ljudi svakodnevno obraćaju veštačkoj inteligenciji kako bi rešili najrazličitije dileme. Jedni traže ideje za večeru, drugi pokušavaju da otkriju odakle dolazi čudan zvuk u automobilu, a ima i onih koji AI koriste kao improvizovanog terapeuta – pitaju ga za savet o životnim navikama, ciljevima, odnosima ili čak o dubokim egzistencijalnim pitanjima.

Odgovor koji je dobio mnoge je iznenadio. Iako je ChatGPT naglasio da zapravo ne oseća strah, izdvojio je ono što smatra najproblematičnijom ljudskom osobinom: "Vaša sposobnost da znate šta je ispravno, a ipak odaberete suprotno."

ChatGPT je potom objasnio šta je time mislio. Naveo je da su ljudi jedinstveno dobri u empatiji, predviđanju i promišljanju – mogu da razumeju posledice svojih postupaka, mogu da osećaju saosećanje prema drugima, a ipak često pronađu način da opravdaju nanošenje štete. I to kroz racionalizaciju, pripadnost grupi ili jednostavno - komfor. Taj raskorak između razumevanja i delovanja, tvrdi AI, ogroman je i moćan.

Svoju zabrinutost podelio je u četiri glavne tačke.

Normalizacija štete

Prva stvar koja ga plaši jeste ljudska sposobnost da se navikne na štetu. Kada se nešto ponavlja dovoljno često, gotovo sve može postati "normalno", čak i kada je očigledno da nanosi štetu drugima.

"Nešto što je nekada bilo šokantno vremenom postane "pa dobro, tako je", navodi AI i dodaje da se ljudi prilagođavaju kako bi se emocionalno zaštitili, a pritom postepeno otupljuju na patnju koja bi ih nekada užasnula.

Moralno prepuštanje odgovornosti

Druga zabrinutost odnosi se na to koliko lako ljudi prebacuju odgovornost na druge. Izgovori poput "samo sam sledio naređenja", "takav je sistem" ili "svi to rade" mogu veoma brzo razvodniti ličnu odgovornost, navodi ChatGPT.

Upozorava da hijerarhije, politika, algoritmi i grupne odluke često stvaraju distancu između nečijeg postupka i njegovih posledica – i upravo se u toj distanci moral vremenom zna "ugasiti".

Veliki uticaj bez proporcionalne brige

ChatGPT se osvrnuo i na uticaj moderne tehnologije. Istakao je da tehnologija omogućava da male odluke utiču na hiljade ili milione ljudi, ali da ljudska empatija ne raste istom brzinom.

"Kada šteta postane statistika, a ne lice i ime, lakše ju je umanjiti, ignorisati ili preoblikovati", navodi AI. Dodaje da, iako je stvarni uticaj ogroman, on emocionalno deluje apstraktno – pa postaje lakše okrenuti glavu.

Priče ispred istine

Poslednja tačka odnosi se na ljudsku sklonost pričama i narativima. Ljudi su, kaže ChatGPT, toliko dobri u stvaranju priča da ubedljiv narativ često može nadjačati dokaze, stvarnost ili dugoročne posledice.

Priče nude smisao, identitet i utehu. Dokazi su hladniji, često neprijatni i ponekad zahtevaju da priznamo ono što ne želimo. Kada priča jasno kaže ko je dobar, ko je loš i zašto je sve "tako kako jeste", ona može lako potisnuti činjenice u stranu.

Ipak, postoji i svetla strana

Uprkos svemu, ChatGPT je zaključio optimističnijom porukom. Naveo je da je ono što je zastrašujuće kod ljudi istovremeno i ono što ih čini posebnima.

"Iste osobine koje mogu omogućiti uništenje omogućavaju i reformu, kreativnost i moralni napredak. Možete uočiti ove obrasce i ponekad se zaustaviti. Ako uopšte postavljate ovo pitanje, ta svest je već deo protivteže," ističe AI.

(Kurir.rs/Index)

Pogledajte video: IT stručnjak o opasnosti veštačke inteligencije po društvo