Ako vas ovih 11 situacija nervira, to je znak da ste natprosečno inteligentni

Ako se često iznervirate zbog naizgled banalnih stvari, to bi moglo da ima veze s načinom na koji vaš mozak funkcioniše. Situacije poput čekanja u redu ili pokušaja čitanja uputstva za slaganje ormarića mogu da izazovu napetost i frustraciju, čak i ako drugim ljudima to uopšte nije problem. Prema psiholozima i ostalim stručnjacima, ako vas sledeće svakodnevne sitnice lako izbace iz takta, moguće je da ste jednostavno inteligentniji od proseka.

Ljudi koji ne podnose čekanje često to doživljavaju kao gubljenje vremena jer um ne može da im "miruje". Dok se neki lako isključe i puste mislima da lutaju, visokointeligentne osobe stalno razmišljaju o svemu što bi mogle da rade umesto čekanja i traže načine kako da ubrzaju proces, piše YourTango.

Ljudi koji se hvale nebitnim stvarima

Hvalisanje oko površnih postignuća može da izazove stres jer takvo ponašanje deluje isprazno i nepotrebno. Fokus je usmeren na stvaran napredak i smislen rad, pa se energija utrošena na samopromociju doživljava kao uzaludna. Takva frustracija proizlazi iz potrebe za sadržajem i promenom koja ima stvarnu vrednost.

Ljudi koji ne ispune ono što obećaju

Kada neko kaže da će nešto uraditi, a zatim to ne uradi, to izaziva posebno jaku iritaciju. Takvo ponašanje stvara posledice koje često padaju na leđa drugih, pa um automatski počinje da predviđa dodatne obaveze i probleme. Osim praktičnih posledica, razočaranje proizlazi i iz narušenog poverenja.

Površni razgovori (small talk)

Površni razgovori mogu biti iscrpljujući jer um traži dublju i smisleniju razmenu. Psihoterapeutkinja Kejti Gilis ističe: "Neki ljudi se lako snalaze u small talku, dok drugima on uvek deluje neprijatno, kao da pokušavaju da uhvate ritam pesme koju nikad nisu čuli".

Ljudi koji sporo hodaju

Ljudi koji sporo hodaju mogu da deluju kao sitna smetnja, ali u gužvi izazivaju jak osećaj frustracije. Svesnost prostora i sopstvenog kretanja čini dodatno usporavanje posebno stresnim. Nemogućnost da se prođe ili zaobiđe prepreka pojačava osećaj zarobljenosti i gubitka kontrole.

Prevelika gužva i buka

Boravak u bučnim i prenatrpanim prostorima može biti izuzetno iscrpljujuć jer mozak obrađuje više stimulusa istovremeno. Neuronaučnik Hari Srinivasan objašnjava: "Mozak nije pasivni primalac sveta, već stalno povezuje informacije iz vida, sluha, dodira, kretanja i vremena kako bi procenio šta se događa". Prevelika količina informacija brzo iscrpljuje mentalnu energiju.

Ignorisanje u razgovoru

Kada nas drugi ne uključuju u razgovor, to može da izazove osećaj nevidljivosti. Um želi da učestvuje, postavlja pitanja i nadograđuje temu, a izostanak te prilike stvara frustraciju. Nije reč o egu, već o potrebi za smislenom komunikacijom.

Javni nastupi

Javni govor može da izazove jak stres zbog pritiska da poruka bude ispravno shvaćena. Komunikacijski stručnjak Nik Morgan ističe: "Malo adrenalina je dobra stvar. Smirenost je precenjena pred publikom, ali cilj nije uznemiriti slušaoce". Mentalna priprema i stalno analiziranje mogućih scenarija čine takve situacije izuzetno iscrpljujućim.

Ljudi koji stalno kasne

Kašnjenje se često doživljava kao nepoštovanje tuđeg vremena. Psihijatar Nil Barton objašnjava: "Ljudi počinju da se nerviraju jer kašnjenje odaje manjak poštovanja i obzira". Povremena kašnjenja lakše se tolerišu, ali kada postanu obrazac, frustracija se značajno pojačava.

Ljudi koji ne mogu da priznati da nisu u pravu

Uporno odbijanje priznavanja greške izaziva jaku neprijatnost. Postoji potreba da se greška barem verbalno prizna, bez dramatizovanja. Tvrdoglavo insistiranje na netačnom stavu doživljava se kao nepotrebno samosabotiranje.

Prisilno multitaskovanje

Obavljanje više zadataka istovremeno može biti posebno stresno jer um želi punu usmerenost na jednu stvar. Psiholog Džef Komer ističe: "Ljudi ne obavljaju multitasking dobro, a oni koji misle da ga rade uspešno, verovatno se varaju". Deljenje pažnje stvara osećaj neefikasnosti i mentalnog rasula.

(Kurir.rs/ Index.hr)

Video: Kako je veštačka inteligencija postala najbolji prijatelj, ali i najgori neprijatelj čoveka