"Osvetnički otkaz" je novi trend koji sve više zabrinjava poslodavce
Novi trend na tržištu rada zabrinuo je kompanije širom sveta, a 2026. godina već je prozvana godinom "osvetničkog otkaza". Reč je o fenomenu u kom zaposleni, nezadovoljni toksičnim radnim okruženjem,odlučuju da napuste posao trenutno, bez ikakve najave ili otkaznog roka, piše Unilad.
Ovaj potez nadovezuje se na dva druga trenda u karijeri poslednjih godina: "tihi otkaz" (quiet-quitting) - praksu obavljanja minimuma posla tek toliko da se zadrži plata, i "glasni otkaz" (loud-quitting) - kada zaposleni odlazi vrlo javno, često uz bujicu kritika na račun radnog mesta.
Prema izveštaju portala za zapošljavanje Monster, gotovo polovina američkih radnika priznaje da je poslednjih godina pribegla "osvetničkom otkazu". Zanimljivo je da se na takav potez ne odlučuju samo mladi, već i mnogi iskusni zaposleni koji u kompaniji provedu i više od dve godine pre nego što dođu do tačke pucanja.
Glavni okidač - toksično okruženje
Smatra se da ova praksa uglavnom proizlazi iz postavljanja granica prema toksičnim radnim mestima, gde nezadovoljstvo zaposlenih raste zbog problema s menadžmentom, radnim vremenom ili opterećenjem.
"Iznenadne ostavke nisu samo individualni odlasci, one su signali upozorenja koji blješte kroz kulturu radnog mesta", kaže Viki Salemi, stručnjakinja za karijere iz Monstera. "Kada radnici odu bez najave, to je često zato što su izgubili poverenje u vođstvo ili osećaju da se njihov glas ne čuje."
Izveštaj potvrđuje da su toksična radna mesta, loše upravljanje i osećaj potcenjenosti glavni razlozi za trenutni otkaz, dok je samo 4% ispitanika kao problem navelo platu.
Domino-efekat na kolege
Iako niko ne može da zameri zaposlenom što preuzima kontrolu nad svojom karijerom, takvi odlasci imaju posledice. Otprilike 60% američkih zaposlenih izjavilo je da su nakon "osvetničkog otkaza" kolege morale da preuzmu dodatni teret posla.
Posledice se osećaju kroz kašnjenje projekata, preopterećenost preostalih zaposlenih i pad morala u timu. Sve to može dodatno da doprinese istom onom toksičnom radnom okruženju koje je i podstaklo prvobitni odlazak. Uprkos tome, čak 90% zaposlenih podržalo bi kolegu koji se odluči na takav potez ako je on direktan odgovor na loše radne uslove.
Šta kompanije mogu da urade?
Ključna prevencija za kompanije je stvaranje pozitivnog i podsticajnog radnog okruženja sa stabilnim i pristupačnim menadžmentom koji sluša brige zaposlenih i pravovremeno rešava probleme.
Izveštaj takođe predlaže uspostavu jasnog okvira za napredovanje u karijeri, nagrađivanje dugogodišnjeg rada i cenjenje jedinstvenih veština i perspektiva svakog pojedinca. Pravedna i konkurentna plata takođe je važan faktor za zadržavanje zaposlenih.
"Na današnjem konkurentnom tržištu rada, proaktivno rešavanje ovih problema moglo bi da znači razliku između iznenadnog gubitka talenata - ili izgradnje lojalne, dugoročne radne snage", zaključuje se u izveštaju.
Šta ako i vi razmišljate o osvetničkom otkazu?
Emili Baton-Linam, osnivačica konsultantske kompanije EBC, izjavila je za Harper's Bazaar da je "ključni savet ne donositi ishitrene odluke, pogotovo one vođene emocijama".
"Uvek savetujem svojim klijentima da provedu vreme procenjujući da li je napuštanje posla jedina opcija. Korisna vežba može biti da se zapitate šta vam znači uspeh i da istražite budući život koji želite da živite, te kako vas posao koji sada radite može uzdići do toga", rekla je.
Ona takođe predlaže da razmislite šta bi moglo da vas podstakne da ostanete - veća odgovornost, fleksibilnost, novac ili priznanje - te da o tome otvoreno porazgovarate s poslodavcem kako biste videli šta je moguće u vašoj trenutnoj ulozi.
(Kurir.rs/ Index.hr)
Video: Generacija Z ima manje seksualnih odnosa od starijih generacija