Da li je Island zaista leden, a Grenland zelen? Priča o imenima dva ostrva stara je više od 1000 godina
Jedan pogled na globus može vas navesti da se zapitate zašto Island izgleda neobično zeleno, dok je Grenland prekriven ledom. O tome čak postoji i internet mim.
Školska „mudrost“ kaže da je to bilo namerno - da su islandski vikinški doseljenici smatrali da će ime Island (Iceland - ledena zemlja) obeshrabriti preveliko naseljavanje njihove zelene zemlje, dok ih nije bilo briga ako ljudi pokušaju da nasele ledeni Grenland (Greenland - zelena zemlja). Međutim, istina je složenija i ima veze i sa nordijskim običajima i sa promenama globalne klime.
Činjenice
Više od 80 odsto Grenlanda prekriveno je ledom, ali je njegova trava verovatno bila znatno zelenija u leto 982. godine, kada je Erik Crveni prvi put pristao na jugozapad ostrva. Ovčarske farme i uzgoj krompira i danas uspevaju u tom istom jugozapadnom delu Grenlanda, koji se nalazi na južnijoj geografskoj širini od susednog Islanda.
U međuvremenu, zahvaljujući Golfskoj struji, temperatura morske površine oko Islanda može biti i do 10°F (6°C) viša nego oko Grenlanda. Blaža klima znači da su leta na Islandu izuzetno zelena, iako je 11 odsto zemlje i dalje prekriveno stalnim ledenim pokrivačem. Vatnajokul je najveći glečer u Evropi - ledena masa veličine Portorika.
Kako su imena zamenjena?
Današnja imena potiču od Vikinga. Nordijski običaj bio je da se stvari nazivaju onako kako su viđene. Na primer, kada je ugledao divlje grožđe (verovatno kupine) koje je raslo uz obalu, sin Erika Crvenog, Lejf Erikson, jedan deo Kanade nazvao je Vinland.
Podaci iz ledenih jezgara i školjki mekušaca ukazuju na to da je od 800. do 1300. godine južni Grenland bio znatno topliji nego danas. To znači da je u vreme dolaska Vikinga ime Grenland imalo smisla. Međutim, do 14. veka maksimalne letnje temperature na Grenlandu su opale. Niže temperature značile su manje useva i više morskog leda, što je primoralo lokalno nordijsko stanovništvo da napusti svoje kolonije.
Islandske sage dopunjuju drugi deo priče o „zamenjenim“ imenima.
Legende kažu da je Nadador bio prvi nordijski istraživač koji je stigao do Islanda i da je zemlju nazvao Snæland („Zemlja snega“) jer je u tom trenutku padao sneg. Švedski Viking Gardar Svavararson usledio je nakon Nadadora, pa je ostrvo nazvano Garðarshólmur („Gardarovo ostrvo“). Nažalost, Gardarovo ostrvo nije bilo blagonaklono prema sledećem doseljeniku, Vikingu po imenu Floki Vilgerdarson. Flokijeva ćerka se utopila na putu ka Islandu, a zatim je sva njegova stoka uginula dok se zima odužila. Depresivan i ogorčen, Floki se, prema sagama, popeo na planinu i ugledao fjord pun ledenih bregova, što je ostrvu donelo novo ime.
Klikom na link saznajte zašto je Hitler želeo da osvoji Grenlad.
Poput ledenog brega koji je potopio Titanik, prolećni led koji je Floki video najverovatnije je doplutao sa Grenlanda - ali to nije bilo važno. Flokijevo ime za ostrvo brzo se odomaćilo u vikinškom svetu. Po povratku u Norvešku, Floki je ružno govorio o Islandu, ali je jedan član njegove posade, po imenu Torolf, širio glasine da je novo ostrvo toliko bogato da maslac kaplje sa svake vlati trave. Stalno naseljavanje je ubrzo počelo.
Novo stanovništvo ostrva „smatralo je da pripada nordijskom regionu, ali je želelo da zadrži poseban identitet“, kaže Gudni Torlasijus Johaneson, profesor istorije i novoizabrani predsednik Islanda. Ovi doseljenici su sebe nazivali Íslendingur, što Gudni objašnjava kao „čovek sa Islanda na norveškom dvoru“.
„Ostrvo mora imati ime, a ovo je ono koje se zadržalo“, dodaje on.
Jedan vek kasnije, Island je bio rastuća demokratija i dom Erika Crvenog, koji je proteran iz zemlje nakon što je u jednoj zavadi ubio trojicu ljudi. Otplovio je na zapad u potrazi za novim domom — i pronašao ga. Sage (u ovom slučaju Saga o Eriku Crvenom) ostatak priče svode na jednu rečenicu:
„Tog leta Erik je krenuo da se nastani u zemlji koju je pronašao i nazvao je Grenland, jer je govorio da će ljude privući ako ima povoljno ime.“
Tako je Island dobio ime po tužnom Vikingu, a Grenland postao slogan srednjovekovne marketinške strategije.
„Šteta je što se ime Grenland zadržalo, jer to nije ime pod kojim ga poznaju domoroci“, kaže Gudni. Današnji stanovnici Grenlanda svoju zemlju nazivaju Kalaallit Nunaat, što na grenlandskom inuit jeziku jednostavno znači „Zemlja naroda“.
Povratak unazad
Nažalost, Zemlja naroda koji su najvičniji životu sa ledom danas se suočava sa neposrednim posledicama klimatskih promena. Brzo topljenje grenlandskog ledenog pokrivača dovelo je do zahlađenja u severnom Atlantiku, što je značajno usporilo Golfski tok. Ako se taj trend nastavi, Island će verovatno doživeti mnogo hladnije temperature, pa čak i pojavu morskog leda, dok će Grenland nastaviti da se zagreva i gubi ledene bregove alarmantnom brzinom.
Za jedan ili dva veka, vrlo je moguće da će globus ponovo „imati smisla“ i da će Island i Grenland više ličiti na imena koja su im data pre hiljadu godina.
(Kurir.rs/ National Geographic)
Bonus video: