Sveti Jovan je mrsna slava, ali ovu hranu ne treba jesti: Naši stari su imali stroga pravila za ovaj dan
Srpska pravoslavna crkva i vernici 20. januara obeležavaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja, u narodu poznat kao Jovanjdan. Ovaj veliki praznik dolazi neposredno nakon Krstovdana i Bogojavljenja i posvećen je svetitelju koji je krstio Isusa Hrista u reci Jordan.
Ko je bio Sveti Jovan Krstitelj?
Prema crkvenim spisima, Sveti Jovan zauzima posebno mesto među jevanđelskim ličnostima. Njegov život, od samog rođenja do mučeničke smrti, bio je obeležen asketizmom, pokajanjem i verom.
Rođen je od starih roditelja, Zaharije i Jelisavete, koji su dete dobili nakon dugih molitvi. Veći deo života proveo je u pustinji, propovedajući pokajanje i krsteći narod, a upravo je on bio taj koji je najavio dolazak Mesije.
Pranje ikona – običaj koji je nekada bio obavezan
Jedan od najpoznatijih običaja bio je pranje ikona. Ikone su se nakon jutrenja iznosile na reku ili bunar i umivale vodom, a zatim brisale čistom krpom. Verovalo se da onaj ko ne opere ikonu može navući nesreću na sebe.
Šta se ne radi na Svetog Jovana?
Na ovaj dan se, po narodnom verovanju, u ruke ne uzima nož, kao znak sećanja na stradanje Svetog Jovana.
Takođe:
- Žene ne treba da koriste makaze, igle i pletivo, kako miševi ne bi grizli veš
- Ne jede se i ne pije ništa crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu krv svetitelja
Idealno vreme za putovanja i nova prijateljstva
Za razliku od mnogih praznika, Jovanjdan se smatra povoljnim danom za polazak na put – veruje se da Sveti Jovan štiti putnike.
U narodu postoji i običaj bratimljenja i kumovanja, jer se Sveti Jovan smatra uzorom časti, poštenja i jakog karaktera.
(Kurir.rs/LepaiSrećna)
Video: Kad se slava slavi u kafani