"Ljudi kod kuće misle da sam bogata jer živim na Balkanu" Indonežanka se doselila u naše krajeve, evo šta joj je najveći šok (VIDEO)
Rečenica: „Zamenila samprestižan posao u Indoneziji za rad na kasi u Hrvatskoj“ za kratko vreme je zapalila TikTok i skupila gotovo milion pregleda. Ipak, iza viralnog snimka ne krije se šala, već iskrena ispovest žene koja je zbog ljubavi okrenula život naglavačke.
Novita Fransiska Sidabutar (28) napustila je siguran i cenjen posao učiteljice u Indoneziji i preselila se u Hrvatsku, zemlju čiji jezik tek uči, a običaje i ritam života i dalje pokušava da savlada. Posle Medana, milionskog grada u Severnoj Sumatri, gde sve bruji i nikada ne staje, Samobor joj je delovao kao kadar iz filma koji je neko iznenada pauzirao.
Hladnoća, tišina, prazne ulice i zatvoreni prozori nisu bili samo klimatski šok, već jasan znak da je stigla na mesto gde mora da nauči potpuno novi način života.
„Došla sam usred zime, bio je to potpuni šok“
„U Hrvatsku sam stigla u februaru 2025. Bio je jedan od najhladnijih dana tog meseca. Za mene – potpuni šok“, priča Novita, koja danas sa suprugom Karlom živi u Zagrebu. U početku su stanovali u Samoboru, njegovom rodnom gradu.
U Hrvatsku nije došla zbog karijere ili boljeg standarda, bar ne u prvom planu. Presudan razlog bila je ljubav. Karla je upoznala putem aplikacije za upoznavanje, bez velikih očekivanja.
U galeriji pogledajte fotografije Indonežanke koja se preselila u Hrvatsku:
„Iskulirala me je tri puta. Već sam bio ozbiljno frustriran“, priznaje Karlo kroz smeh.
Ljubav na daljinu i odluka koja menja sve
Uprkos početnim nesporazumima, komunikacija se nastavila. Devet meseci su održavali vezu na daljinu preko WhatsAppa, dok Karlo konačno nije doputovao u Indoneziju. Tamo je proveo dve nedelje, upoznao njenu porodicu i, poštujući lokalne običaje, zatražio dozvolu da Novitu odvede u Hrvatsku i da se venčaju.
Odluka nije bila laka. U Indoneziji je imala stabilan život i posao koji se smatra izuzetno uglednim. Radila je kao učiteljica informatike u privatnoj katoličkoj školi, jednoj od najcenjenijih u zemlji.
„Imala sam sigurna primanja. Plata je bila oko 200 evra, ali u Indoneziji je to odličan novac za pristojan život“, objašnjava.
Porodica zabrinuta, ali kraj srećan
Njena porodica strahovala je da li dovoljno poznaje čoveka zbog kojeg se seli na drugi kraj sveta. Deo rodbine sumnjao je da bi sve moglo da bude prevara. Ipak, danas roditelji Karla doživljavaju gotovo kao svog sina.
„Znala sam šta želim. Bila je to jedna od najtežih odluka u mom životu, ali ne kajem se. Srećna sam, iako sam morala mnogo da žrtvujem“, iskrena je Novita.
Administracija je bila posebno iscrpljujuća – dobijanje privremenog boravka trajalo je dugo. Prvo su se venčali građanski, kako bi rešili papire, dok je crkveno venčanje održano nekoliko meseci kasnije, u septembru.
„Misle da u Evropi svi imamo para“
Život u Evropi mnogi u njenom okruženju doživljavaju kao luksuz, ali Novita kaže da realnost izgleda drugačije.
„Često mi govore: ‘Živiš u Evropi, sigurno imaš puno novca’. Ljudi i ovde rade i bore se kao svuda. Dešava se da me i potpuni stranci pitaju da im pošaljem novac“, priznaje.
Povremeno pomaže porodici, jer i mali iznosi u evrima tamo mnogo znače, ali roditelji od nje ne očekuju finansijsku podršku – već unuke.
Od učionice do kase u restoranu
Po struci je informatičarka i, kako kaže, svoj posao učiteljice je iskreno volela.
„Rad sa decom je prelep, ali i iscrpljujuć. Ima dana kada dođeš kući potpuno bez energije“, priseća se.
Danas u Zagrebu radi kao kasirka u restoranu brze hrane. Posao joj nije zahtevan, ali razlika u primanjima je ogromna.
„Ovde zarađujem šest puta više nego u Indoneziji“, kaže bez ulepšavanja.
Planovi za budućnost i borba sa hrvatskim jezikom
Za sada je zadovoljna, ali ne odustaje od struke.
„Volela bih da se jednog dana vratim IT sektoru, ali prvo moram dobro da savladam hrvatski jezik“, objašnjava.
Radi sa kolegama iz Nepala, Bangladeša i Hrvatske, a pošto hrvatski govori bolje od većine stranih radnika, često je na kasi gde je komunikacija najvažnija.
„Jezički je jako težak – padeži, gramatika… Najlakše sam naučila psovke“, priznaje uz osmeh. Upravo je količina psovki u svakodnevnom govoru bila jedan od najvećih kulturoloških šokova – toliko čestih da su ih obrađivali čak i na časovima jezika.
„Svekrva mi je kao druga majka“
Život u Hrvatskoj opisuje kao mirniji, ponekad i monoton, ali ističe da joj mnogo znači podrška porodice njenog supruga.
„Jako sam bliska sa svekrvom. Stalno mi govori da sam joj kao ćerka i da mogu da joj se obratim za sve“, kaže Novita.
Iznenadila ju je i razlika u idealima lepote.
„Kod nas svi žele bledu kožu, a ovde svi žele da pocrne. Tek ovde sam shvatila da više ne moram da brinem zbog boje kože“, zaključuje.
(Kurir.rs/Vecernji.hr)
Video: Srpska snajka iz plemena Zulu