Kako dogovoriti na kletvu: Otac Andrej upozorava šta nikako ne smete da uradite kada vas neko kune
U svetu u kojem se uvrede i teške reči izgovaraju brže nego ikad, pitanje kako odgovoriti na kletvu postaje sve aktuelnije. Da li uzvratiti istom merom, prećutati ili se braniti? Protojerej Andrej Gavrilenko podseća da odgovor Crkve ne polazi od povređenog ega, već od brige za čovekovu dušu – i upozorava da uzvraćanje zlom ne donosi pravdu, već samo produžava nepravdu.
Kletve su danas uglavnom potisnute na marginu pristojne komunikacije i često se doživljavaju kao sirova reakcija besa ili nemoći. Ipak, svako ko se našao u ozbiljnom sukobu zna da one nisu nestale. U afektu, na ulici, u porodičnim svađama ili na društvenim mrežama, i dalje se mogu čuti reči koje više liče na prizivanje nesreće nego na običan govor.
Šta tada učiniti? Odgovor koji nudi hrišćanstvo nije psihološki, već duhovni.
Zašto uzvraćanje zlom znači poraz
Govoreći o hrišćanskom stavu prema kletvama, protojerej Andrej Gavrilenko podseća na jasne reči apostola Petra, koje razdvajaju logiku sveta od logike Jevanđelja:
– Apostol Petar kaže: „Ne vraćajte zlo za zlo niti uvredu za uvredu, nego naprotiv blagosiljajte, znajući da ste na to pozvani da biste nasledili blagoslov“ (1 Petr. 3, 9). Ako ne možete da blagosiljate one koji vas vređaju, onda bar nemojte da proklinjete zauzvrat – prenosi portal spzh.eu.
U ovim rečima, ističe otac Andrej, krije se teška, ali oslobađajuća istina: svaka kletva menja onoga ko je izgovara. Čak i kada dolazi kao reakcija ili „samoodbrana“, ona ne ostaje samo na jeziku, već ostavlja trag u duši.
Zašto ne treba prihvatiti „zmiju“ koju vam nude
Protojerej Gavrilenko koristi snažnu i slikovitu metaforu da objasni kako se odnositi prema zlim rečima:
– Ne prihvatajte zle misli ljudi koji proklinju i ne stupajte na njihove šine. Zašto biste punili svoju dušu zlom? Kada vam daju jabuku, vi birate da li ćete je prihvatiti ili odbaciti. Ali ako vam daju zmiju – tu nema dileme. Ne treba je uzeti, niti bacati istu takvu zmiju nazad.
Poruka je jasna: kletva nije obaveza na odgovor. Ona je ponuđeni otrov, a na čoveku je da odluči da li će ga uneti u sebe ili će ga ostaviti tamo gde jeste.
Gde zaista završava nezaslužena kletva
Crkveno predanje, kako navodi protojerej Gavrilenko, donosi i utešnu, ali opominjuću poruku:
– Kod svetih otaca sam čitao da nezaslužene kletve padaju na glavu onoga koji proklinje. Zato se ne bojte ničega – ništa vas neće dotaći. Budite sa Bogom.
U vremenu kada se ljudi lako povređuju rečima, a još lakše posežu za uvredama, ovaj savet zvuči kao poziv na unutrašnju borbu: ne braniti se istim oružjem i ne ulaziti u krug zla koji se sam obnavlja.
Na kraju, otac Andrej podvlači ono što je, iz hrišćanske perspektive, jedino zaista važno:
– Najvažnije je da se potrudite da sačuvate svoju dušu od zlobe i mržnje. To je najvažnije.
Kletva može da zaboli u trenutku kada se izgovori, ali trajne posledice ostavlja ono što čovek dopusti da se u njemu nastani. Između želje da uzvrati i odluke da sačuva mir stoji razlika veća nego što se čini – razlika između toga da zlo samo prođe pored nas i toga da mu širom otvorimo vrata.
(Kurir.rs/Religija)
Video: Molitva ispred hrama u Podgorici