Radi kao šef kuhinje na superjahti za goste milionere: Otkrila je šta joj bogataši traže usred noći, jedna stvar je potpuno bizarna

Mnogi sanjaju o životu na superjahti ali za Mikaelu Anteu Markides to nije san, već svakodnevni posao. Ova 31-godišnja šefica kuhinje radi punim radnim vremenom na luksuznim jedrilicama, gde provodi polovinu godine pod stalnim pritiskom, bez pauze i bez prava na grešku.

Kuhinja koja ne spava: Na raspolaganju 24 sata dnevno

Njeni radni dani često traju 14 do 16 sati, ali u praksi ona je stalno na dužnosti.

„Ako gost u ponoć poželi užinu, vraćam se u kuhinju bez ikakvog pitanja“, objašnjava.

„Ovaj tempo zahteva mnogo više od izdržljivosti potrebni su preciznost, disciplina i sistemi koje sam godinama usavršavala kako bih mogla da radim na ovom nivou bez kompromisa.“

Hrana koju priprema mora da parira najotmenijim fine-dining restoranima na svetu.

„Na superjahti se igra na još višem nivou. Nema mesta ponavljanju, nema rutine. Svako jelo se iznova osmišljava, unapređuje i podiže kako bi iskustvo ostalo uzbudljivo i luksuzno.“

Bez menija, bez pauze i bez „slobodnog vremena“

Na jahti ne postoje fiksni meniji, nema pravih pauza, niti trenutka kada je šef kuhinje zaista „off“.

Za razliku od restorana na kopnu, gde se jelovnici planiraju unapred, Micaela kuha isključivo po instinktu. Ručkovi su često opušteni, u stilu porodičnog deljenja hrane Večere se pretvaraju u petosledne degustacione menije, precizno tempirane i savršeno dekorisane

„Kuvam apsolutno sve što gosti požele ništa nije zabranjeno“, kaže ona.

„Cilj je da svaki obrok bude jedinstven, neponovljiv – da može da postoji samo na tom brodu, u tom trenutku.“

Kaviar, helikopteri i nemogući zahtevi

Mikaela je otkrila i neke od najbizarnijih zahteva koje je imala tokom karijere.

„Većina zahteva nije predmet pregovora. Morate da ih ispunite, na ovaj ili onaj način.“

Dešavalo se da: helikopter dostavlja repove jastoga dok je jahta usidrena nasred okeana, gosti traže dva kilograma najfinijeg baeri kavijara – za samo petoro ljudi, kavijar bude dopreman avionom iz Francuske na Karibe, kako bi se jeo uz gotovo svaki obrok.

„Ako gosti pecaju i nešto ulove, često se očekuje da se taj ulov odmah pretvori u sledeći obrok – bez obzira na planirani meni.“

Jedan gost je, kaže, jeo isključivo jednu vrstu škampa i to samo ekstra velike kraljevske. Sve ostalo bilo je neprihvatljivo.

„Ljudi plaćaju astronomske sume za ove brodove i očekivanja su u skladu s tim.“

Ekstremni raspored: Dan počinje u 4:30 ujutru

Tipičan čarter dan počinje pre nego što se gosti probude.

4:30 – buđenje i meditacija

6:00 – priprema doručka (hleb, peciva, voće, specijali)

9:00 – doručak za goste

12:00 – ručak za posadu

13:30 – ručak za goste

popodne – čišćenje, priprema kanapea, planiranje večere

17:00 – večera za posadu

18:30 – kanapei

19:30 – večera za goste

21:00 – kraj servisa i čišćenje

22:00 – odlazak na spavanje

Ponekad, usred svega, pomaže i na palubi – podiže jedra dok brod plovi.

Dva meseca rada, dva meseca odmora i plata cele godine

Da bi ovakav tempo bio održiv, Mikaela radi po rotacionom sistemu: dva meseca rada, dva meseca odmora uz stalnu platu tokom cele godine.

„Taj balans je ključan. Omogućava mi da tokom rada dam apsolutno maksimum, a zatim se povučem, oporavim, putujem i učim.“

Zašto bi opet izabrala more, a ne kopno?

Micaela je šef kuhinje već sedam godina, a šest je provela na jahtama. Pre toga je radila na Tajlandu, na ostrvu Koh Samui, gde je otvorila dva restorana.

Ipak, more je pobedilo.

„Kuvanje na moru je potpuno drugačije od kuvanja na kopnu.“

Kao jedini kuvar na jahti, ona ima potpunu kontrolu nad kuhinjom: sama donosi odluke, sama organizuje rad, ima svu opremu koju može da zamisli

„Iako je kuhinja u pokretu i sve je teže dok brod plovi – uvek bih izabrala vodu.“

Svet kao radno mesto

Jahta na kojoj radi obilazi Karibe, Švedsku i Balearska ostrva.

„Ponekad smo svake nedelje u drugoj zemlji. Živimo, radimo, jedemo i spavamo u našem plutajućem domu.“

Zaključak je jasan:

„Posao na kopnu ne može ni da se uporedi s ovim.“