"Krenulo je da mi se povraća kada me je ovo pitao" Kasirka progovorila o najgorim tipovima kupaca "Doživljavaju nas kao osobe nižeg ranga"

Objava jedne kasirke na forumu Reddit pokrenula je lavinu reakcija i otvorila raspravu o svakodnevici rada u trgovinama. U anonimnoj objavi, koja je brzo počela da se deli među korisnicima, autorka je progovorila o neprijatnim iskustvima s kupcima, ponižavanju na poslu i stalnom pritisku s kojim se, kako tvrdi, suočavaju mnoge njene koleginice.

Brojne radnice su se brzo uključile u raspravu, deleći sopstvene priče o svakodnevnim nepristojnostima u trgovinama. Jedna korisnica opisala je šta se događa u prodavnici s kiosk-delom, gde su neprijatni susreti, kako kaže, gotovo svakodnevni. Ispričala je kako joj je prišao muškarac stariji od 60 godina tražeći informacije o kafi za poneti, a zatim počeo s komentarima o njenom izgledu. „Kako si ti meni, gospođice, simpatična. Nisam imao u planu da kupim cigarete, ali kad si tako lepa, hoću“, rekao joj je uz, kako navodi, „jeziv osmeh“ i namigivanje. Nakon što je naplatila cigarete, poslao joj je puse i otišao, ali tu nije bio kraj.

„Za pet minuta čujem samo nekoga kako preko celog objekta vikne: ‘Mrva!’ Lik doslovno gleda u mene s kafom u ruci i ponovo vikne isto te: ‘Jesi li za kafu?’ Došlo mi je da se pod zemlju zakopam koliko mi je neprijatno bilo“, napisala je, dodajući da joj se „doslovno krenulo povraćati“. Prema njenim rečima, takvi kupci dolaze gotovo svaki dan, naročito ujutru, kada preovladavaju stalni stariji posetioci koji se, kako kaže, „osećaju kao kod kuće“.

Slična iskustva delile su i druge korisnice. Jedna ističe da se s neprijatnim upadima susreće gotovo svakodnevno. „Pa kod mene na dnevnoj bazi, nažalost. Pričam o ljudima 50+, mogu da mi budu očevi i dedovi. Velika prodavnica je u pitanju, s velikim prometom svakog dana, tako da je neizbežno, valjda.“

Neke radnice su upozorile i na širi problem društvenog potcenjivanja zanimanja u trgovini. Jedna korisnica ispričala je da je doživela neprijatne reakcije čak i unutar porodice jer je završila trogodišnju školu za trgovca. „Bome, i kupci nas doživljavaju kao osobe nižeg ranga, ali i ljudi van radnje… Na primer, neko iz porodice koga godinama nisam videla, kada sam rekla da sam završila školu za trgovca, plus kada kažem da je trogodišnja, odmah ide gadljiv pogled jer, Bože dragi, kako nismo svi rođeni za fakultet i jurenje ‘karijere’. Takođe, i prijateljice koje su završile frizersku školu dobijaju takve reakcije.“

Iskusna radnica s 15 godina iskustva poručuje da pristojno ignorisanje često nije dovoljno. „Isprva sam se plašila svoje senke, ćutala, bila pristojna. To ne funkcioniše kod takvih. Moraš samo da nađeš dobar odgovor da im bude dovoljno neprijatno ili glupo pa da odu. Na primer: ‘Može li jedan osmeh?’ – recite nešto smešno (ostani potpuno ozbiljna i gledaj ga u oči). ‘Hajde da te odvedem na kafu’ – ne pijem kafu, hvala, i automatski sledećem kupcu ‘dobar dan’ i nastaviš da skeniraš. Ili kažeš: pijem kafu kod kuće sa suprugom (bez obzira da li si udata ili ne). ‘Mogla bi da mi daš broj da se čujemo kasnije’ – moj broj je samo za odabrane. Ili jako glasno: ‘Tražite moj privatni broj?!’ Onako šokirano da se svi okrenu. Uglavnom, moraš brzo da misliš i da to odbrusiš na brzinu. Nemoj da se uzrujavaš i nikako nemoj da budeš ljubazna ako ustraju, to nije tvoja dužnost, tvoj posao niti tvoja obaveza. To je njihov bezobrazluk i arogancija i nisi dužna to da trpiš“, zaključila je.

U raspravu su se uključili i muškarci. Jedan je napisao: „Ne bi mi palo na pamet da se udvaram prodavačicama, jedino ako bi one započele. Šta, je li to pod normalno da se to dešava?“ Drugi je istakao da poštuje prodavačice kao svaku drugu struku i da, ako primeti da nisu raspoložene, kaže „dobar dan“ i „doviđenja“ bez suvišnih komentara.

(Kurir.rs/ Večernji list)

Bonus video: