Prelepa glumica izašla je iz hotela i nestala bez traga: Porodica je morala da donese najtežu odluku, a godinama ih proganjaju reči jednog čoveka

Sudbina mlade italijanske glumice i spisateljice Ilenije Karisi i danas ostaje jedna od najpotresnijih i najzagonetnijih priča evropske javne scene.

Početkom devedesetih kratko je radila na televiziji, pojavljujući se u italijanskoj verziji emisije La Ruota della Fortuna, gde je okretala slova – svojevrsni italijanski odgovor na popularni format Točak sreće.

Ipak, sa samo 23 godine odlučila je da promeni životni put i posveti se pisanju. Planirala je da njen prvi roman bude smešten u gradu koji ju je fascinirao Nju Orleansu.

Put bez povratka

U decembru 1993. vratila se u Nju Orleans i iznajmila skromnu sobu nedaleko od Francuske četvrti. Nedelju dana kasnije, oko 11 sati pre podne, napustila je hotel i nikada se nije vratila.

Sredinom januara 1994. zvanično je prijavljena kao nestala, tada je imala 23 godine. Njeni roditelji, očajni i zabrinuti, preko porodičnih prijatelja kontaktirali su policiju. Istraga je ubrzo dospela na naslovne strane italijanskih tabloida, ali konkretnih tragova gotovo da nije bilo.

Njena majka Romina tada je izjavila da strahuje da je njena ćerka možda „zadržana negde protiv svoje volje“.

Misteriozni ulični muzičar

Roditelji su posebnu pažnju usmerili na 54-godišnjeg uličnog muzičara Alaksandera Masakelu, koji je svirao kornet na ulicama grada. On je navodno upoznao Ileniju tokom njenog ranijeg boravka, a bio je sa njom i kada se prijavila u hotel po povratku.

Prema rečima hotelskog menadžera, tražila je sobu sa dva kreveta i nije delovalo da su u romantičnoj vezi. Nedelju dana nakon njenog nestanka, Masakela je izbačen iz hotela jer je navodno pokušao da plati račun neoverenim putničkim čekovima. Navodno je ostavio neke stvari na čuvanje među njima i Ilenijin ranac i više se nije vratio.

Policija ga je kasnije privela na ispitivanje, ali je negirao da zna bilo šta o njenoj sudbini. Nikada nije optužen za bilo kakvo krivično delo u vezi sa ovim slučajem.

Priča o reci Misisipi

U isto vreme pojavila se i druga, uznemirujuća priča. Dvojica čuvara izjavila su da su te večeri, u parku blizu reke Misisipi, videla ženu koja je odgovarala glumičinom opisu.

Navodno su joj rekli da napusti zatvoreni park, na šta je ona odgovorila: „Ionako pripadam vodi“, pre nego što je skočila u reku.

Isprva je delovala kao snažan plivač, ali kada je velik brod prolazio rekom, počela je da doziva pomoć. Jedan od čuvara ispričao je da je tri puta nestala pod vodom i treći put se više nije pojavila.

Obalska straža nikada nije pronašla telo. Čak je i sam čuvar kasnije izrazio sumnju da je žena koju je video zaista bila Ilenija, na osnovu fotografija koje mu je policija pokazala.

Podeljena uverenja roditelja

Godinama su njeni roditelji imali različite stavove o tome šta se dogodilo. U početku su oboje odbacivali mogućnost da je žena iz reke bila njihova ćerka. Međutim, 2006. godine Al Bano je priznao da je počeo da veruje verziji čuvara.

U januaru 2013. podneo je zahtev za zvanično proglašenje smrti svoje ćerke, što je italijanski sud i odobrio.

Romina Paver, međutim, nikada nije prihvatila tu verziju. Više puta je javno izjavila da nikada nije „osetila“ da joj je ćerka mrtva i da i dalje veruje da je negde živa.

Na 25. godišnjicu nestanka, 2019. godine, podelila je fotografiju Ilenije na Fejsbuku uz poruku da nikada nije izgubila nadu da će je ponovo zagrliti i zamolila svakoga ko prepozna ženu koja liči na njenu ćerku da joj se javi.