Ako postite, ne treba to da govorite: Na mrežama svi bruje o postu, a sveto pravilo mnogi su zaboravili

Stari običaji i duhovni saveti vezani za Uskršnji post, ali i svaki drugi, učili su vernike jednoj jednostavnoj, ali dubokoj istini: ako postite, nemojte to govoriti drugima. Post je oduvek smatran ličnim činom vere, tihom disciplinom srca, a ne nečim što se javno ističe.

U tradicionalnom shvatanju, post nije bio za dokazivanje pred drugima, već za preobražaj pred Bogom. Smatralo se da se duhovna vrednost posta umanjuje ako postane predmet hvale ili samopotvrđivanja. U Jevanđelju se navodi da onaj ko posti ne treba da bude sumoran niti da pokazuje drugima svoje odricanje, već da to čini tiho, bez spoljne demonstracije. Suština posta nije u tome da drugi vide da se odričemo, već da se mi sami menjamo.

Zašto se nekada post krio

Naši stari verovali su da je smirenje najveća vrlina posta. Zato se o postu govorilo malo, a još manje se pokazivao. Čak i u porodici, post je bio lična odluka savesti, a ne tema za isticanje. Post je trebalo da utiša gordost, a ne da je podstakne. Ako bi post postao povod za osećaj moralne nadmoći ili za želju da drugi to primete, smatralo se da gubi svoju duhovnu svrhu. 

Duhovna poruka aktuelna i danas

U savremenom svetu, gde se mnogi aspekti života dele javno, lako je zaboraviti da su neke stvari po svojoj prirodi unutrašnje i tihe. Post spada upravo među njih. Podsećanje da se o postu ne govori nije zabrana, već duhovni savet: da se pažnja sa spoljnog preusmeri na unutrašnje. Jer post nije samo promena jelovnika, već promena srca – a ona se ne dokazuje rečima, već delima. Možda je zato ova stara poruka danas važnija nego ikad: ako postite, neka to zna samo vaša savest.

(Kurir.rs/LepaSrećna)

Pogledajte video: Danas počinje vaskršnji post