U ovoj zemlji milijarderi masovno grade bunkere za sudnji dan: Luksuzni objekti potpuno opremljeni za život u slučaju apokalipse "Znaju nešto..."

Kad neko kaže "bunkeri milijardera", većina nas zamisli neka betonska utvrđenja skrivena u pustinji ili vojnu bazu usred ničega. Ali stvarnost je malo drugačija. Novi Zeland je poslednjih godina postao omiljeno utočište super-bogataša. Kupuju velike posede, često cela imanja u ruralnim i izolovanim delovima zemlje.

Nije to teorija zavere iz loše serije, radi se o stvarnim kupovinama zemljišta, podzemnim strukturama i dugoročnim strategijama preživljavanja koje se šire među elitom tehnološke, finansijske i investicione scene.

Zašto baš Novi Zeland? Ako pogledate kartu sveta, jasno je zašto Novi Zeland izgleda kao prirodni izbor za 'poslednju destinaciju pre apokalipse'. Smešten na samom dnu Pacifika, država je: geografski izolovana od većine velikih političkih i vojnih sukoba, relativno politički stabilna, bogata čistim resursima poput vode, plodnog tla i prirodnih resursa i ima nisku gustinu naseljenosti u mnogim regijama, idealno za one koji žele privatnost i izolaciju.

Sve to čini ga primamljivim mestom za one koji razmišljaju dugoročno, ne o sledećoj godini, nego o sledećih 20, 50 ili 100 godina.

Radi se o kombinaciji praktičnih faktora (stabilnost, klima, resursi) i ličnih preferencija onih koji sebi mogu da priušte takve planove.

Ko već ima zemlju i planove tamo? Najpoznatiji primer koji često izlazi u medije jeste Piter Til, suosnivač PayPala i značajan investitor Silicijumske doline, koji je dobio novozelandsko državljanstvo 2011. godine i kupio veliko imanje od oko 193 hektara na Južnom ostrvu, u regiji Lejk Vanaka/Kvinstaun, upravo zato što, kako je sam nagovestio i kako su mediji izveštavali, smatra kako bi to bilo idealno mesto za eventualni globalni kolaps.

Klikom na link pogledajte kako je izgledao tajni bunker koji je izgradio Enver Hodža.

Iako su njegovi planovi za izgradnju velikog luksuznog 'lodža' (lodge), koji je uključivao elemente slične bunkeru, odbijeni od strane lokalnih vlasti 2022. godine, a kasnije i na žalbi 2024. godine zbog uticaja na krajolik i okolinu, Til i dalje poseduje imanje i deo priprema ostaje aktivan.

Tu su i drugi, anonimni tehnološki osnivači, hedž fond menadžeri i kripto milioneri, koji kroz zasebne kanale kupuju velike parcele u ruralnim delovima Otaga, Vanake, Kvinstauna i drugih izolovanih regija. Ti posedi se ne oglašavaju javno kao "bunkeri”, ali ideja je ista: udaljena, samodovoljna imanja koja se mogu brzo pretvoriti u stabilne baze ako se svet okrene naglavačke.

Kompanije specijalizovane za izgradnju bunkera, poput američke Rising S Company, potvrdile su isporuke i instalacije takvih objekata na Novom Zelandu u prošlim godinama.

Šta tačno milijarderi očekuju? Ovde dolazimo do onog dela koji zvuči kao iz romana ili filma. Milijarderi ne grade samo podrum sa konzervama. Govorimo o sistemima sa autonomnim napajanjem (solarna energija, generatori), filterima vazduha, skladištima hrane za više godina, sopstvenim izvorima vode, pa čak i zaštitnim strukturama koje mogu da izdrže ekstremne scenarije poput ratova, pandemija, klimatskih šokova ili kolapsa društvenih sistema.

U nekim slučajevima, postoje i kompanije specijalizovane za to, koje grade luksuzne, strateški ojačane bunkere na Novom Zelandu koje kupci mogu da prilagode svojim željama i potrebama, od sigurnosnih vrata do višedecenijskih zaliha, bazena, teretana i hidroponskih sistema... Pa zašto bi iko ozbiljno verovao u apokalipsu?

Iako to možda zvuči ekstremno, mentalni okvir koji stoji iza ovih planova ne vuče uvek korene iz paranoidnih teorija zavere. Neki motivi uključuju: ekonomsku i političku neizvesnost, uključujući potencijalne tržišne kolapse ili geopolitičke konflikte. Brigu o klimatskim promenama, od porasta nivoa mora do ekstremnih vremenskih pojava. Tehnološke rizike, poput mogućeg uticaja vrlo napredne veštačke inteligencije ili biotehnoloških pretnji. Potreba za obezbeđivanjem resursa – voda, hrana, energija i sigurnost postaju realni faktori u ekstremnim scenarijima.

To je kombinacija realnih rizika koje ekonomisti, naučnici i stručnjaci za globalne rizike prepoznaju, plus dodatni nivo svesti i sredstava koja obična osoba nema. Za milijardere, 'plan B' ne znači samo elegantnu kuću na plaži. Da, mnogi od ovih bunkera i planova su snažan simbol modernog 'preperskog' (preppers) mentaliteta među najbogatijima. Ali oni takođe reflektuju stvarne strahove koje ljudi mogu imati pred globalnim rizicima.

Razlika je u tome što milijarderi imaju sredstva da te strahove pretvore u konkretne planove. U konačnom, priča o bogatim ljudima koji planiraju svoj beg na Novi Zeland govori podjednako o njihovoj veri u sopstvenu sposobnost da se pripreme, kao i o globalnim nesigurnostima koje sve više ljudi, bez obzira na bogatstvo, počinje ozbiljno da razmatra.

"Kad možeš to sebi da priuštiš, onda je glupo ne reagovati. Za svaki slučaj", kazao je jedan anonimni bogataš koji je nabavio imanje na Novom Zelandu...

"Više od polovine milijardera koje poznajem poseduje privatne bunkere koje nameravaju da koriste u slučaju apokaliptičnog događaja", priznao je Rid Hofman, jedan od osnivača LinkedIna.

"Nije da većina veruje kako je apokalipsa realna mogućnost, ali veruju kako postoji šansa da se nešto tako dogodi. A kad imate dovoljno novca na raspolaganju, onda je to logičan potez", kazao je Jišan Vong, jedno vreme direktor Reddita.

"Kad novac nije problem, onda možeš da rešiš i probleme koji nisu tu", poručio je jedan bogataš koji poseduje svoj 'bunker sudnjeg dana'...

(Kurir.rs/ 24sata.hr)

Bonus video: