Sa terase gledaju tela svojih preminulih, ne sahranjuju ih: Ulivaju im vodu u usta, a onda...
Na obalama svete reke Bagmati River nalazi se Pašupatinah hram, najpoštovaniji hinduistički hram u Nepalu i jedno od najvažnijih hodočasničkih mesta za sledbenike boga Shiva.
Sveto mesto rezervisano za vernike
Glavni kompleks hrama otvoren je isključivo za hinduiste, dok posetioci drugih veroispovesti mogu da posmatraju rituale sa terasa preko reke. U znak poštovanja tradicije, u hram nije dozvoljeno unositi kožne predmete poput obuće i kaiševa, a fotografisanje je strogo zabranjeno.
Noć Šive i more vernika
Najvažniji festival koji se ovde obeležava je Maha Shivaratri, poznat kao „Noć boga Šive“. Tada hiljade hodočasnika iz Nepala i Indije dolaze da prisustvuju daršanu – svetom trenutku posmatranja Shiva Lingam. Posebnu pažnju privlače sadui – askete prekrivene pepelom i sa dugom kosom, koji doprinose mističnoj atmosferi.
Još jedan važan praznik je Teej, kada žene obučene u crvene sarije mole za zdravlje i dug život svojih muževa. Takođe, hram je redovno posećen tokom Ekadashi, naročito tokom njegovih najznačajnijih varijanti.
Priroda i rituali
Hram okružuje šuma Slesh Mantak, gde se mogu videti majmuni i jeleni, životinje povezane sa mitološkim pričama o Šivi. Jedan od najlepših rituala je večernja ceremonija poznata kao Pashupati Bagmati Aarati, koja okuplja vernike iz cele zemlje.
Svetilište Guhyeshwari
U neposrednoj blizini nalazi se i Guhyeshwari Temple, jedno od najvažnijih Šakti svetilišta. I ovde je ulaz dozvoljen samo hinduistima.
Prema legendi, nakon smrti svoje supruge Sati, bog Šiva je lutao svetom noseći njeno telo. Delovi njenog tela padali su na različitim mestima, stvarajući sveta mesta poznata kao Šakti Piti. Veruje se da je upravo na ovom mestu pao jedan deo njenog tela, zbog čega je nastalo ovo svetilište.
Kremacija na Bagmati
U Pashupatinath Temple, porodice donose tela preminulih svojih najmilijih na kremacioni kompleks pored reke. Proces kremacije počinje ujutru i traje do sumraka. Posetioci poštuju rituale iz daljine, sa suprotne obale reke.
Kremacija se odvija prema starim hinduističkim običajima:
Poslednje oproštanje na obali reke: Telo se polaže na bambusnu nosiljku tako da stopala dodiruju svetu reku. Veruje se da poslednji dah pored svetih voda pročišćava dušu.
Ritualno čišćenje: Srodnici ulivaju svetu vodu u usta preminulog i telo se umotava u belo ili žuto platno sa svetim mantrama.
Simbolička priprema: Telo se ukrašava cvećem, tika prahom i kurkumom, što simbolizuje prelazak duše u sledeći život.
Pogrebna lomača: Lomača se pravi od sandalovine i drugih mirisnih vrsta drveća, telo se polaže sa glavom okrenutom na sever, a vatra se prvo pali u ustima preminulog.
Pepeo u reku: Nakon spaljivanja, pepeo se skuplja i sipa u reku Bagmati, simbolizujući oslobađanje duše i povratak elementima.
