"Ova praksa dva puta godišnje je najgora opcija za naše zdravlje" Kako pomeranje sata utiče na zdravlje ljudi?
Prelazak na letnje računanje vremena dogodiće se u noći između subote i nedelje, 28. i 29. marta, kada će se kazaljka pomeriti sat unapred, sa dva na tri sata ujutru. Spavaćemo sat kraće, ali će dani duže trajati.
Iako je promena sata već godinama standardizovana praksa i uobičajena je u većem delu Evrope i Sjedinjenih Država, kao i delovima Kanade, Australije i Latinske Amerike, zdravstveni stručnjaci upozoravaju da može biti štetno za dobrobit ljudi, Euronews prenosi Tanjug.
Psiholog Snežana Repac kaže da pomeranje kazaljki na satu utiče na ljudski organizam, ljudi osećaju stanje umora, pa je neophodno da se na tu promenu, koja će trajati barem dve nedelje, adaptiramo.
Ona je rekla da to znači da naš organizam mora da se adaptira na promenu sata, jer je u pitanju hormon melatonin sa fiziološke strane, a s druge strane i režim dana.
"Znači celokupno pomeranje naših aktivnosti, sadržaja i strukture aktivnosti prema sada novom vremenskom rasporedu govori o tome da je potrebna adaptacija i da ona mora da traje neko vreme da bi se čovek navikao na taj pomereni ritam kao što se recimo piloti navikavaju na vremenske zone", navela je ona.
Klikom na link saznajte kada i zašto je uvedeno zimsko i letnje računanje vremena.
Objašnjavajući da je u pitanju i cirkadijalni ritam (biološki ritam u organizmu čoveka), odnosno ritam naših dnevnih aktivnosti, navela je da naše telo pamti kada i u koje vreme započinjemo neke poslove, aktivnosti, kada uzimamo obroke i kada se to sve pomeri za sat, potrebno je da se organizam opet navikne na tako nešto i da u tom slučaju podnese sve one druge promene.
Repac je naglasila da na promenu sata ljudi različito reaguju, objašnjavajući da se može desiti da neko oseća premor. Govoreći o tome kako prevazići umor, ona je naglasila da moramo u startu da prilagodimo organizam tim promenama.
"To je ono što ljudi obično zaboravljaju. Najvažnije je da sebi obezbedimo dovoljno sna, pa ćemo se lakše prilagoditi promenama", zaključila je Repac.
Nedavna studija naučnika sa prestižnog američkog univerziteta Stanford pružila je do sada najubedljivije dokaze o dugoročnoj štetnosti prakse pomeranja sata, piše 24sata.hr.
Upoređujući tri scenarija – trenutni sistem promene vremena, stalno letnje vreme i stalno zimsko vreme – otkrili su da je promena sata dva puta godišnje najgora opcija za naše zdravlje.
Njihovi modeli, zasnovani na podacima američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), pokazali su da bi ukidanje letnjeg računanja vremena i prelazak na stalno standardno vreme imalo dramatične pozitivne efekte.
Procenjuje se da bi samo u SAD ovo moglo sprečiti oko 300.000 moždanih udara i smanjiti broj gojaznih ljudi za čak 2,6 miliona godišnje.
„Što ste više svetlosti izloženi u pogrešno vreme, to vaš cirkadijalni sat postaje slabiji. To utiče na vaš imuni sistem, nivo energije i druge aspekte vašeg zdravlja“, rekao je dr Džejmi Zajcer.
Ovi dugoročni rizici su pored već poznatih kratkoročnih posledica. Brojne prethodne studije su potvrdile da se broj srčanih udara, smrtonosnih saobraćajnih nesreća i povreda na radu povećava u danima nakon prolećne promene sata, što se pripisuje gubitku sna i opštem umoru.
Bonus video: Kako pomeranje sata utiče na imunitet?